Dogodilo se 30. maja

- -
0

zdravko colicZnačajne ličnosti, rođenje na današnji dan su (1876.) Vladimir Nazor, pesnik, partizan, predsednik Hrvatske, (1909.) Beni Gudmen, džez muzičar, američki, klarinetista i kompozitor, (1945.) Pero Zubac, književnik, (1951.) Zdravko Čolić, pevač, (1964.) Venko Andonovski, pisac, (1980.) Stiven Džerard, engleski fudbaler, (1946.) Dragan Džajić, jugoslovenski fudbaler, dok su (1431.) Jovanka Orleanka, francuska nacionalna heroina, (1593.) Kristofer Marlo, dramski pisac engleske renesanse, (1640.) Peter Paul Rubens, flamanski barokni slikar, (1744.) Aleksander Poup, engleski pesnik i satiričar, (1912.) Vilbur Rajt, američki pilot i konstruktor aviona, pionir avijacije, (1918.) Georgij Valentinovič Plehanov, ruski filozof, (1960.) Boris Leonidovič Pasternak, ruski pisac, nobelovac, (1994.) Pavle Savić, srpski nuklearni fizičar i hemičar, profesor Beogradskog univerziteta, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 30. maj, kroz istoriju:

1431. — U Ruanu spaljena na lomači francuska nacionalna heroina Jovanka Orleanka, nakon što je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica. Rehabilitovana je na reviziji procesa 1456, a odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena je za sveticu.

1498. — Kristofer Kolumbo isplovio sa šest brodova iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet, tokom kojeg je otkrio Trinidad i obale Južne Amerike.

1536. — Engleski kralj Henri VIII venčao se s trećom ženom, Džejn Sejmor, 11 dana nakon što je pogubljena njegova druga žena Ana Bolen.

1848. — SAD i Meksiko ratifikovali sporazum potpisan u februaru 1848. nakon poraza Meksikanaca u američko-meksičkom ratu. Za naknadu od 15 miliona dolara, u sastav SAD ušle su meksičke teritorije Novi Meksiko, Kalifornija, delovi Nevade, Jute, Arizone i Kolorada.

1876. — Zbačen turski sultan Abdul Azis, a na presto je stupio njegov nećak sultan Murat V, koji je svrgnut nekoliko meseci kasnije i stavljen u doživotni pritvor u jednu carigradsku palatu.

1913. — Londonskim mirom okončan Prvi balkanski rat.

1942. — Britansko ratno vazduhoplovstvo je sa 1.047 aviona bombardovalo nemački grad Keln u Drugom svetskom ratu.

1956. — Jugoslovenska državno-partijska delegacija s Josipom Brozom Titom na čelu doputovala je u SSSR, u prvu posetu nakon smrti Staljina i raskida s Moskvom 1948.

1973. — Zapadna Nemačka i Čehoslovačka postigle su dogovor o normalizaciji odnosa, nakon 32-godišnjeg prekida.

1976. — Prvi voz krenuo prugom Beograd-Bar. Prvi putnik je bio Josip Broz Tito u svom „plavom vozu“.

1980. — Papa Jovan Pavle II stigao je u Pariz, u prvu posetu jednog pape Francuskoj od 1814.

1992. —

Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju 757 kojom su SR Jugoslaviji, zbog umešanosti u rat u Bosni, uvedene sankcije koje podrazumevaju potpunu ekonomsku blokadu i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom.

U Beogradu ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta nekoliko stotina dramskih umetnika jednosatnim ćutanjem izrazilo je protest protiv rata na tlu bivše Jugoslavije i saosećanje sa svim žrtvama.

1995. — Rusija formalizovala odnose s NATO-om, ali je ponovila upozorenje da bi širenje zapadnog vojnog saveza na istok Evrope moglo da podeli kontinent.

1998. — U severnoj avganistanskoj provinciji Tahar u zemljotresu je poginulo najmanje 3.000 ljudi.

1999. —

U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođen je sanatorijum u Surdulici. Poginulo je 20 ljudi,u Varvarinu je pogođen most.Poginulo je 10 ljudi.

Najmanje 54 osobe poginule su u Minsku, u jurnjavi nekoliko hiljada mladih, koji su nakon završetka koncerta rok muzike jurnuli u ulaz stanice podzemne železnice da se sklone od iznenadne provale oblaka.

2000. — Vojna komanda na Fidžiju proglasila je vanredno stanje da bi okončala krizu koju su izazvali pobunjenici držeći premijera i grupu vladinih službenika kao taoce.

2001. — Na poslednjem suđenju u Nemačkoj za zločine počinjene u Drugom svetskom ratu, bivši oficir SS-a i nadzornik u koncentracionom logou Terezijenštat, 89-godišnji Anton Malot osuđen je na doživotni zatvor, zbog ubistva trojice i pokušaja ubistva četvrtog zatvorenika jevrejske nacionalnosti na svirep način.

2003. — Savet bezbednosti UN odobrio je slanje mirovnih trupa u severoistočnu provinciju Ituri u Kongu, radi uspostavljanja mira i sigurnosti u regionu, koji je narušen nasiljem između etničkih milicija. EU je, takođe, odobrila odlazak oko 1.400 svojih trupa u tu zemlju.

Nema komentara

Odgovorite