Dogodilo se 3. juna

- -
0

anica-dobraZnačajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1886.) Kosta Novaković, srpski političar i publicista, (1926.) Alen Ginzberg, američki pisac, (1906.) Žozefina Beker, francuska pevačica i igračica američkog porekla, (1963.) Anica Dobra, srpska glumica, (1974.) Dejan Stojanović Kepa, bubnjar grupe Smak, (1986.) Rafael Nadal, španski teniser, dok su (1875.) Žorž Bize, francuski kompozitor, (1899.) Johan Štraus Mlađi, austrijski dirigent i kompozitor opereta i valcera, (1904.) Jovan Jovanović Zmaj, srpski pesnik, (1924.) Franc Kafka, austrijski pisac, (2001.) Entoni Kvin, holivudski glumac, na ovaj dan preminuli.
Događaji, koji su obeležili 3. jun, kroz istoriju:
350. — Nepotijan, Konstantinov sestrić, podigao je u Rimu neuspešnu uzurpaciju protiv vladara zapadnog dela Rimskog carstva Magnencija.
1098. — Posle petomesečne opsade, krstaši su u Prvom krstaškom ratu zauzeli grad Antiohiju.
1818. — Završen je poslednji britanski rat protiv Marata, čime je Britanija stekla prevlast u Indiji.
1889. — Kraljevina Srbija preuzela je od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.
1896. — U Moskvi je potpisan ugovor Rusije i Kine o nenapadanju u narednih 15 godina, a Kina je odobrila Rusiji da koristi železnicu u severnoj Mandžuriji.
1940. — Okončana je evakuacija savezničkih snaga iz Francuske u Drugom svetskom ratu. Iz luke Denkerk brodovima je evakuisano više od 337.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika.
1941. — Počeo Nevesinjski junski ustanak
1951. — Osnovano Udruženje srpskih pisaca u inostranstvu (Association of Serbian Writers Abroad, ASWA)
1959. — Singapur je proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, u kojoj su Britanci zadržali resore odbrane i inostranih poslova.
1965. — Američki astronaut Edvard Vajt izašao je iz svemirskog broda “Džemini 4” i tako postao prvi Amerikanac koji je „šetao“ kosmosom, tri i po meseca posle ruskog kosmonauta Alekseja Leonova.
1968. — U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u komunističkoj Jugoslaviji. Protest protiv privilegija komunističkih funkcionera, nezaposlenosti i ugrožavanja osnovnih demokratskih prava prekinut je posle sedam dana nakon što se studentima preko TV Beograd obratio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, koji je podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema.
1973. — Sovjetski supersonični avion “Tupoljev 144” srušio se u blizini Pariza tokom vazduhoplovne izložbe. Poginulo je svih šest članova posade i sedam francuskih seljaka.
1989. — U eksploziji gasovoda na Transibirskoj železnici dignuta su u vazduh dva putnička voza. Poginulo je 575 ljudi, a oko 600 je ranjeno.
1995. — Ministri odbrane NATO-a i EU doneli su odluku o stvaranju Snaga za brzo reagovanje u Bosni, koje će štiti mirovne trupe UN od napada Srba iz Republike Srpske.
1999. —
Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je mirovni plan SAD, EU i Rusije, koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin. Plan, koji je podrazumevao dolazak međunarodnih snaga na Kosovo, bio je uslov za prestanak vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju.
Sazvano je zasedanje novog parlamenta Nigerije, čime je posle više od 15 godina okončana vladavina vojnim dekretima u najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji.
2004. — U Specijalnom sudu u Sijera Leoneu počelo je suđenje odgovornima za zločine tokom građanskog rata u toj zemlji u kome je stradalo oko 200 ljudi. Taj sud osnovan je dve godine ranije.
2006. — Parlament Crne Gore je proglasio nezavisnost i od tada SCG više ne postoji.

Nema komentara

Odgovorite