Dogodilo se 29. decembra

- -
0

LenaBogdanovicZnačajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1876.) Pablo Kazals, katalonski violončelista i dirigent , (1921.) Dobrica Ćosić, srpski pisac, prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije, (1974.) Lena Bogdanović, srpska glumica, dok su (1825.) Žak Luj David, francuski slikar, (1835.) Filip Višnjić, slepi pesnik-guslar, Srbin iz Bosne, (1926.) Rajner Maria Rilke, austrijski pesnik, (1981.) Miroslav Krleža, hrvatski književnik, (1984.) Gvido Tartalja, srpski pisac, (2010.) Vladan Batić, poslanik Narodne skupštine Srbije i predsednik Demohrišćanske stranke Srbije, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 29. decembar, kroz istoriju:

1170. — Nadbiskup Tomas Beket ubijen po nalogu engleskog kralja Henrija II pred oltarom Kenterberijske katedrale. Ranije blizak kraljev prijatelj i kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast i odbio da položi zakletvu na kraljeva “Klarendonska pravila” o odnosima crkve i države. Papa Aleksandar III ga 1173. proglasio za sveca.

1721. — Francuzi okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost steklo 1968.

1890. — Američki vojnici kod “Ranjenog kolena” u Južnoj Dakoti masakrirali više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među njima veliki broj žena i dece.

1911. — Revolucionarna privremena skupština za prvog predsednika Kine izabrala Sun Jat Sena, čime je posle više od tri milenujuma ukinuta monarhija.

1914. — Počela bitka kod Sarikamiša u Prvom svetskom ratu, u kojoj je mnogo slabija ruska vojska nanela težak poraz turskoj armiji. Turci izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

1940. — Nemačko vazduhoplovstvo izvelo najteže bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveća razaranja od “velikog požara” 1666, kada su uništene četiri petine grada.

1944. — Sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu ušle u Budimpeštu.

1973. — Filipinski diktator Ferdinand Markos nastavio da vlada po okončanju drugog predsedničkog mandata, iako po Ustavu nije mogao ponovo da bude biran. Na osnovu vanrednog stanja koje je zaveo 1972. vladao dekretima dok u pobuni 1986. nije zbačen sa vlasti.

1989. — Parlament Čehoslovačke za šefa države izabrao češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao “državni neprijatelj” proveo pet godina u zatvoru. Havel nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.

1992. — Skupština Jugoslavije izglasala nepoverenje prvoj Vladi SR Jugoslavije i smenila premijera, srpskog biznismena iz SAD Milana Panića. Za vršioca dužnosti premijera imenovan potpredsednik Vlade Radoje Kontić. Smenjivanje Panića usledilo posle njegovih sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem oko sprovođenja mirovne politike prema bivšim jugoslovenskim republikama.

1996. — Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta potpisali sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan poslednji i najduži građanski rat u Centralnoj Americi.

1999. — U nevremenu koje je zahvatilo više evropskih zemalja život izgubilo oko 130 ljudi.

2000. — Ministar odbrane Rusije Igor Sergejev potpisao dokument kojim se dozvoljava obuka iranskih oficira u Rusiji.

2001. — U Kabulu prvi put patrolirale avganistanske i britanske trupe, što je bila proba za mirovne operacije.

2001. — Oko 300 ljudi poginulo, najmanje 120 povređeno, u požaru koji je izazvao vatromet u trgovinskom centru u Limi, glavnom gradu Perua.

Nema komentara

Odgovorite