Dogodilo se 27. maja

- -
0

aleksa-santicZnačajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1868.) Aleksa Šantić, srpski pesnik, (1876.) Petar Bajalović, srpski arhitekta, (1878.) Isidora Dankan, američka igračica irskog porekla, (1909.) Svetozar Radojčić, srpski istoričar umetnosti, (1922.) Kristofer Li, britanski glumac, (1967.) Pol Gaskojn, engleski fudbaler i trener, (1972.) Ivet Sangalo, najpoznatija brazilska pevačica akse muzike, dok su (1564.) Žan Kalvin, švajcarski teolog francuskog porekla, (1840.) Nikolo Paganini, italijanski violinista i kompozitor, (1910.) Robert Koh, nemački bakteriolog, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 27. maj, kroz istoriju:

1358. — Ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.

1679. — Engleski parlament usvojio je „Habeas Korpus Akt“, zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD.

1703. — Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg). Glavni grad Rusije bio je do 1918.

1806. — Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka republika izgubila viševekovnu nezavisnost.

1860. — Đuzepe Garibaldi, u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.

1905. — U rusko-japanskom ratu, ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.

1937. —

U San Francisku je pušten u saobraćaj „Golden gejt“, jedan od najvećih mostova u svetu.

1941. Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je u Drugom svetskom ratu nemački ratni brod “Bizmark”. Poginulo je oko 2.300 ljudi.

1942. — U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih. Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.

1960. — U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu.

1988. — Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe između rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.

1992. —

U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene. Vidi Masakri na Markalama

Osnovano Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana Vojske Republike Srpske

1993. — U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.

1997. —

NATO i Rusija potpisali su „Osnivački akt o međusobnoj saradnji“, kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.

Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva.

1999. — Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.

2000 . – VK Bečej postao klupski prvak Evrope u vaterpolu pobedom nad HAVK Mladosti sa 11:8 na Fajnal foru u Bečeju

2001. — U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.

2003. — Predsednik Perua Alehandro Toledo uveo je 30-dnevno vanredno stanje, zbog serije štrajkova i demonstracija širom zemlje, koje je pokrenuo sindikat učitelja štrajkom 12. maja.

2004. — Srpski biznismen Bogoljub Karić registrovao je u Beogradu stranku Pokret „Snaga Srbije“ i postao njen predsednik.

Nema komentara

Odgovorite