Dogodilo se 25. maja

- -
0

TowelsDanas se obeležava Dan peškira.

Značajne ličnosti, rođenje na današnji dan su (1803.) Ralf Valdo Emerson, američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista, (1887.) Dragiša Brašovan, jedan od pionira srpske moderne arhitekture, (1889.) Igor Sikorski, ruski konstruktor aviona i helikoptera, (1914.) Slobodan Princip Seljo, narodni heroj Jugoslavije, (1922.) Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista, dok su (1943.) Đurđelina Đuka Dinić, tekstilna radnica, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije, (2000.) Fransis Lederer, češki pozorišni i filmski glumac, (2001.) Alberto Korda, kubanski fotograf, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 25. maj, kroz istoriju:

1787. — Pod predsedništvom Džordža Vašingtona, u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.

1810. — U Rio de la Plati u Argentini počela pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.

1840. — U Srbiji uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.

1895. — Britanski pisac Oskar Vajld osuđen na dve godine robije zbog homoseksualnosti.

1911. — Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.

1915. — Završena bitka za grad Ipr u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.

1923. — Velika Britanija priznala nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.

1929. — U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera „Gospođe ministarke“ Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.

1944. — Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.

1960. — Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.

1961. — Britanski advokat Piter Benenson osnovao u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.

1963. — Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.

1969. — U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed el Numejri.

1979. — Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion “DC-10” pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 putnika i članova posade.

1983. — U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.

1991. — Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci „vazdušnim mostom“ prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.

1992. — Oskar Luiđi Skalfaro postao predsednik Italije.

1993. — Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.

1994. — Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju nakon 20 godina izgnanstva.

1995. —

Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije Vojske Republike Srpske kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.

U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno.

1996. — Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju nakon 50-ogodišnjeg egzila.

1997. — Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen je da napusti zemlju.

2001. —

Deset godina nakon raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.

Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.

2002. — U padu aviona kineske avio-kompanije „Čajna erlajns“ u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade.

2004. — Šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.

Nema komentara

Odgovorite