Dogodilo se 25. februara

- -
0

stanoje glavasZnačajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1873.) Enriko Karuzo, italijanski operski pevač, (1943.) Džordž Harison, britanski gitarista, tekstopisac, pevač i filmski producent, (1947.) Vera Rafajlovska, makedonska političarka, dok su (1784.) Pavle Julinac, srpski istoričar i književnik, (1815.) Stanoje Glavaš, srpski vojvoda, (1899.) Paul Julijus fon Rojter, osnivač britanske novinske agencije Rojters, (1983.) Tenesi Vilijams, američki pisac, (2003.) Alberto Sordi, italijanski komičar i režiser, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 25. februar, kroz istoriju:

1570. — Papa Pije V ekskomunicirao je englesku kraljicu Elizabetu I zbog njene podrške protestantizmu i anglikanskoj crkvi.

1784. — Osnovana prva bolnica na Balkanu – danas kliničko-bolnički centar “Zemun”.

1815. — Po nalogu Sulejman paše, ubijen Stanoje Stamatović, poznat kao Stanoje Glavaš, srpski vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, hajduk i borac protiv Turaka. Bio je predviđen za vođu Prvog srpskog ustanka (1804), ali je na njegov predlog izabran Karađorđe Petrović. Njegovo junaštvo opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je o njemu napisao istoimenu dramu.

1885. — Nemačka anektirala Tanganjiku i Zanzibar.

1948. — Prinudivši premijera Edvarda Beneša da prihvati ostavke nekomunista u vladi, komunisti su u Čehoslovačkoj preuzeli vlast. Ovaj događaj nazvan je “februarski udar”.

1954. — Egipatski predsednik Mohamed Nagib, prinuđen da podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser, njegov blizak saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I u julu 1952.

1956. — Na završetku 20. kongresa Komunističke partije SSSR, Nikita Hruščov pročitao je tzv. Tajni referat, u kojem je izložio posledice Staljinove vladavine i kulta ličnosti.

1964. — Pobedom nad Soni Listonom u Majamiju, Kasijus Klej, od 1965. Muhamed Ali, postao je prvi put prvak sveta teške kategorije u boksu. Titulu je potom devet puta uzastopno uspešno odbranio, a oduzeta mu je 1967. sudskom presudom zbog odbijanja da bude mobilisan za rat u Vijetnamu.

1972. — Sovjetski vasionski brod “Luna 20” vratio se na Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla.

1974. — Proglašen zadnji Ustav Socijalističke Republike Srbije.

1986. — Filipinski diktator Ferdinand Markos, podneo ostavku pod pritiskom pobunjenog naroda, vojnog vrha, i uz podsticaj SAD koje su dotada podržavale njegovu diktatorsku vladavinu.

1991. — Iračka raketa “skad” pogodila, u Zalivskom ratu, kasarnu američkih marinaca kod saudijskog grada Dahran. Poginulo je 28 vojnika, a veći broj je ranjen.

1993. — Kim Jong Sam je preuzeo dužnost predsednika Južne Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine.

1994. — Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn ubio je iz automatske puške i bombama 43 muslimanska vernika u džamiji u Hebronu, na okupiranoj Zapadnoj obali, posle čega je na istom mestu pretučen do smrti.

2000. — Međunarodni crveni krst saopštio da je još uvek nepoznata sudbina oko 3.000 ljudi sa Kosova nestalih za vreme sukoba srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca 1998-99. i da među nestalim licima najviše ima kosovskih Albanaca.

2000. — Najmanje 45 ljudi poginulo je kada je eksplodiorala bomba u autobusu na feribotu koji je plovio prema luci Ozamis na južnim Filipinima.

2003. — U eksploziji bombi u kolumbijskom konzulatu i španskoj ambasadi u Karakasu (Venecuela), povređeno je pet osoba. Eksplozije su usledile dva dana posle optužbi za mešanje u unutrašnje poslove Venecuele, koje je predsednik te zemlje Hugo Čavez Frias izneo na račun Španije i Kolumbije.

Nema komentara

Odgovorite