Dogodilo se 21. marta

- -
0

johan-sebastijan-bahDanas je Međunarodni dan za eliminaciju rasne diskriminacije.

Značajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1685.) Johan Sebastijan Bah, nemački kompozitor i orguljaš, (1839.) Modest Petrovič Musorgski, ruski kompozitor, (1913.) Ivan Goran Kovačić, jugoslovenski književnik, (1960.) Ajrton Sena, brazilski vozač formule 1, dok su (1762.) Nikola Luj de Lakaj, francuski astronom i (1998.) Galina Sergejevna Ulanova, ruska balerina, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 21. mart, kroz istoriju:

1556. — Kanterberijski nadbiskup Tomas Krenmer spaljen na lomači kao jeretik u vreme rimokatoličke reakcije kraljice Meri I. Kao glavni zastupnik verske reformacije u Engleskoj uveo liturgiju na engleskom jeziku i sastavio “Opšti molitvenik” na engleskom.

 

1804. — Stupio na snagu Napoleonov kodeks, francuski krivični i građanski zakon, kojim je car Napoleon I, tada “doživotni konzul”, reformisao pravosuđe.

1829. — U zemljotresu u Španiji poginulo 6.000 ljudi.

1871. — Kancelar Oto fon Bizmark otvorio prvu sednicu Rajhstaga novog Nemačkog carstva.

1884. — U Francuskoj legalizovani sindikati.

1918. — Poslednjom nemačkom ofanzivom u Prvom svetskom ratu počela druga bitka na reci Somi u Francuskoj.

1919. — Pod vođstvom komuniste Bele Kuna u Mađarskoj oborena Vlada i proglašena Sovjetska Mađarska Republika. Sovjetska vlada podnela ostavku 1. avgusta, a vlast preuzeli desno orijentisane socijaldemokrate.

1945. — Britanski avioni u Drugom svetskom ratu bombardovali sedište Gestapoa u Kopenhagenu, u kojem je poginulo više od 70 nemačkih nacista. Greškom pogođena i francuska škola, poginulo 86 dece i 10 kaluđerica.

1952. — Kvame Nkrumah postao premijer Zlatne Obale, kasnije Gane, kao prvi Afrikanac južno od Sahare na položaju predsednika Vlade.

1960. — U južnoafričkom gradu Šarpvil ubijeno najmanje 79 ljudi, ranjeno preko 180, kada je policija otvorila vatru na mirne demonstracije crnaca protiv rasističkog režima.

1963. — Transferom 27 poslednjih zatočenika zatvoren “Alkatraz”, po maksimalnoj bezbednosti čuven zatvor u zalivu San Franciska, u kojem je nekada bio zatvoren gangster Al Kapone.

1975. — Privremeno vojno veće Etiopije na čelu s vođom pučista, potpukovnikom Mengistom Haileom Marijamom, ukinulo 3.000 godina staru etiopsku carevinu.

1991. — Na sednici Predsedništva SFRJ postignut dogovor da predsednici republika počnu pregovore o budućnosti savezne države. Prvi od šest susreta održan 28. marta u Splitu.

1991. — U lošem vremenu i teškom dimu od zapaljenih kuvajtskih izvora nafte, u Kuvajtu se srušio saudijski transportni avion. Poginuli svi putnici u avionu, odnosno 92 senegalska vojnika i šest Saudijaca, članova posade.

1997. — Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Bil Klinton saglasili se na samitu u Helsinkiju da smanje nuklearne arsenale.

1998. — Kosovski Albanci održali druge paralelne, nelegitimne parlamentarne i predsedničke izbore. Za predsednika nepriznate Republike Kosovo izabran Ibrahim Rugova, najistaknutiji lider kosovskih Albanaca u borbi za nezavisnost Kosova od Srbije.

1999. — U napadu albanskih ekstremista na policijsku patrolu u centru Prištine ubijena četiri srpska policajca.

2000. — Papa Jovan Pavle II stigao u prvu zvaničnu posetu Izraelu.

2001. — Vlada Holandije potvrdila slučaj šapa i slinavke, kao druga zemlja u Evropi u kojoj se pojavila ta stočna bolest.

2002. — Papa Jovan Pavle II prvi put javno saopštio da postoji veliki broj slučajeva seksualnog zlostavljanja maloletnika, koje su počinili katolički sveštenici i koje je optužio za gaženje zaveta i pridruživanje đavolu.

2003. —

Južnoafrička Komisija za istinu i pomirenje objavila kraj rada. Komisija osnovana 1995. da bi istražila kršenje ljudskih prava tokom aparthejda, vladavine manjine belaca. Predsednik Komisije, nadbiskup Dezmond Tutu, primorao Vladu da na ime obeštećenja isplati 270 miliona dolara žrtvama, kojih je bilo oko 20.000 i koji su svedočili o zločinima u tom periodu.

Američke snage raketirale palate iračkog predsednika Sadama Huseina i ključne državne institucije u Bagdadu. Osam britanskih i četiri američka vojnika poginula kada se helikopter srušio na iračkoj granici, kao prve žrtve rata u Iraku.

Nema komentara

Odgovorite