Dogodilo se 19. novembra

- -
0

Značajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1835.) Šarl Kamij Sen Sans, francuski kompozitor, pijanista, dirigent, orguljaš i muzički pisac, (1856.) Slavka Atanasijević, srpska pijanistkinja i kompozitorka, (1888.) Karl fon Osjecki, nemački novinar, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. godine, (1895.) Sergej Aleksandrovič Jesenjin, ruski pisac, (1897.) Luj Aragon, francuski pisac, (1922.) Rajko Mitić, srpski fudbaler, prva Zvezdina zvezda, (1930.) Žiža Stojanović, srpska glumica, (1936.) Ljubiša Samardžić, srpski glumac, (1973.) Darko Kovačević, srpski fudbaler, (1980.) Vladimir Radmanović, srpski košarkaš, (1226.) Franjo Asiški, italijanski fratar, (1828.) Franc Šubert, austrijski kompozitor, (1855.) Mihalj Verešmarti, značajan mađarski pesnik i dramaturg, (1977.) Velibor Gligorić, srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 19. Novembar, kroz istoriju:

461. — Zapadnorimski vojskovođa Ricimer proglasio za cara senatora Libija Severa.

1493. — Kristifor Kolumbo je otkrio Portoriko na svom drugom putovanju.

1796. — Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci su na Krusima potukli Turke, a u bici je poginuo i skadarski paša Mahmut Bušatlija, koji je s 23.000 vojnika pokušao da pokori Crnu Goru.

1824. — Skupština Meksika usvojila je Ustav prema kojem je ta država postala nezavisna.

1841. — Osnovano je Društvo srpske slovesnosti, a to je svojim pečatom i potpisom potvrdio knez Mihailo. Njegovi osnivači bili su Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić.

1866. — Rat Austrije i Italije je posle sedam sedmica okončan Bečkim ugovorom, kojim je Italiji pripala provincija Veneto i grad Venecija.

1942. — Georgij Žukov je pokrenuo je operaciju Uran koja je promenila tok Staljingradske bitke.

1969. —

Pele je postigao svoj 1000. gol u karijeri protiv tima Vasko de Gama.

Apolo 12 sleteo na Mesec.

1985. — Ronald Regan i Mihail Gorbačov su se sastali prvi put.

1906. — Radio-konferencija u Berlinu prihvatila je SOS kao međunarodni signal za pomoć.

1929. — Naziv Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenjen je u Kraljevina Jugoslavija.

1932. — Irak je stekao nezavisnost i postao član Društva naroda posle okončanja britanskog mandata.

1949. — Princ Renije krunisan je u Monaku.

1952. — Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo pored severozapadne obale Australije isprobala prvu atomsku bombu.

1954. — Devet zapadnih zemalja odlučilo je da Zapadnu Nemačku primi u NATO i još čvršće je uključi u hladnoratovsko nadmetanje Zapada sa Istokom.

1968. — Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren je u vojnom udaru levičarske Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado.

1981. — Posle sedam meseci, irski nacionalisti su u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili protestni štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo 10 štrajkača.

1990. — Ujedinjene su dve nemačke države nastale posle sloma Trećeg rajha u Drugom svetskom ratu i prestala je da postoji Nemačka Demokratska Republika.

1991. — Predsedništvo SFRJ prešlo je na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni Ustavom. Predstavnici secesionističkih republika Hrvatske i Slovenije već su se isključili iz rada Predsedništva.

1995. — Predsednik Makedonije Kiro Gligorov ranjen prilikom eksplozije automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač je poginuo.

1997. — Japanski voz na magnetnim jastucima je brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.

1998. — Počeo impičment protiv Bila Klintona.

2000. — Tajvanski premijer Tang Fei saopštio je da podnosi ostavku, samo četiri i po meseca pošto je preuzeo vlast.

2002. — Turski sud formalno je ukinuo smrtnu presudu izrečenu vođi kurdskih pobunjenika Abdulahu Odžalanu, uhvaćenom 1999. i ubrzo osuđenom na najtežu kaznu.

Nema komentara

Odgovorite