Dogodilo se 18. juna

- -
0

igorkym001p1Značajne ličnosti, rođenje, na današnji dan su (1812.) Ivan Aleksandrovič Gončarov, ruski pisac, autor romana „Oblomov“, (1942.) Pol Makartni, britanski pevač, muzičar i tekstopisac, član grupe Bitls, (1946.) Fabio Kapelo, italijanski fudbalski trener, (1978.) Snežana Perić, srpska karatiskinja, dok su (1817.) Baba Višnja, rodonačelnik dinastije Obrenovića, majka kneza Miloša, (1853.) Branko Radičević, pesnik romantičar, (1936.) Aleksej Maksimovič Pješkov, Maksim Gorki, ruski pisac, utemeljivač socijalističkog realizma, (2010.) Žoze Saramago, portugalski književnik, (2010.) Drago Ćupić, srpski lingvista, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 18. jun, kroz istoriju:

1429. — Odigrala se Bitka kod Pataja, jedna od bitaka Stogodišnjeg rata. Francuska vojska, pod vođstvom Jovanke Orleanke i vojvode od Alensona, napala i potukla engleske trupe koje su se povlačile posle neuspele opsade Orleana.

1155. — Papa Hadrijan IV krunisao nemačkog kralja Fridriha I Barbarosu za rimsko-nemačkog cara.

1583. — U Londonu izdata prva polisa životnog osiguranja u svetu.

1812. — Kongres SAD usvojio deklaraciju o objavi rata Velikoj Britaniji.

1815. — U bici kod Vaterloa u Belgiji udružene britanske i pruske trupe pod komandom britanskog i pruskog vojskovođe Velingtona i Blihera potukle Napoleona Bonapartu.

1817. — U Londonu otvoren most Vaterlo preko reke Temze.

1839. — osnovana Prva beogradska gimnazija

1881. — Rusija, Austrija i Nemačka potpisale tajni savez „Liga tri cara“ na tri godine.

1940. —

Francuski general Šarl de Gol iz Londona uputio čuvenu radio-poruku Francuzima u kojoj je sebe proglasio liderom Slobodne Francuske, a Francuze pozvao na otpor nemačkoj okupaciji.

Nemci u Drugom svetskom ratu zauzeli francusku luku Šerbur.

1953. — Proglašena Republika Egipat, za predsednika izabran general Mohamed Nagib, vođa pobune kojom je 1952. zbačen kralj Faruk.

1968. — Britanski Dom lordova odbacio odluku laburističke vlade o sankcijama protiv režima bele manjine u Rodeziji.

1975. — Princ Fejsal Musaid javno pogubljen u Rijadu zbog ubistva kralja Saudijske Arabije Fejsala, u martu 1975.

1979. — Lider SSSR Leonid Brežnjev i predsednik SAD Džimi Karter u Beču potpisali sporazum o ograničenju strateškog nuklearnog naoružanja, SALT 2.

1983. — Seli Rajd prva Amerikanka koja je poletela u svemir, kao član posade šatla Čelendžer.

1993. — Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio slanje 7.600 pripadnika mirovnih snaga u šest gradova u Bosni i Hercegovini.

1995. — Snage Vojske Republike Srpske oslobodile poslednje od 372 pripadnika mirovnih snaga u Bosni koje su držale kao taoce od kraja maja, posle napada aviona NATO na srpske položaje u okolini Pala.

1996. —

Benjamin Netanjahu postao najmlađi premijer u istoriji Izraela, posle izborne pobede desne koalicije.

Savet bezbednosti UN ukinuo zabranu izvoza teškog naoružanja bivšim jugoslovenskim republikama. Embargo na izvoz uveden u septembru 1991.

1997. — Lidera Crvenih Kmera Pola Pota zarobila grupa njegovih bivših sledbenika i osudila na doživotnu robiju. Smatra se da je Pol Pot odgovoran za smrt više od dva miliona kambodžanskih civila.

2000. –

Eritreja i Etiopija u Alžiru potpisale sporazum o prekidu vatre kojim je okončan dvogodišnji rat te dve zemlje.

Savet bezbednosti UN potvrdio da je Izrael okončao dvadesetdvogodišnju okupaciju južnog Libana.

2001. — Oko 30.000 pripadnika sirijske vojske napustilo Bejrut, posle 25 godina prisustva u Libanu. Sirija pozvana u Liban 1976. u sklopu arapskih mirovnih snaga koje su imale zadatak da uguše građanski rat u toj zemlji.

2002. –

Premijer Slovenije Janez Drnovšek posetio Jugoslaviju, kao prvi funkcioner te države u poseti Jugoslaviji posle raspada SFRJ.

U eksploziji bombe koju je aktivirao palestinski bombaš-samoubica, u prepunom autobusu u Jerusalimu, poginulo 19, povređeno više od 50 osoba.

2004. — Evropski savet odlučio da Hrvatskoj dodeli status zvaničnog kandidata za članstvo u EU.

Nema komentara

Odgovorite