Dogodilo se 16. juna

- -
0

TUPAC SHAKURZnačajne ličnosti, rođenje, na današnji dan su (1313.) Đovani Bokačo, italijanski pisac, (1859.) Paja Jovanović, jedan od najvećih srpskih slikara i tipičan predstavnik akademskog realizma, (1890.) Sten Lorel, engleski filmski glumac, (1971.) Tupak Šakur, američki glumac, reper i pesnik, (1991.) Nemanja Nedović, srpski košarkaš, dok su (1930.) Ljubomir Stojanović, srpski političar i filolog, sekretar Srpske kraljevske akademije i (1977.) Verner fon Braun, nemački inženjer, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 16. jun, kroz istoriju:

  •     1671. — U Moskvi javno pogubljen vođa ustanka donskih kozaka i seljaka Stepan Stenjka Timofejevič Razin. U ruskim narodnim pričama i pesmama postao simbol prkosa i pobune.
  •     1826. — Pošto je ugušio pobunu janičara, turski sultan Mehmed II ukinuo vojni red i uveo nizam, redovnu vojsku. Janičare 1330. od otete i poturčene dece hrišćanskih podanika počeo da regrutuje sultan Orhan.
  •     1852. — U Novom Sadu štampan prvi broj lista „Serbski dnevnik“, s književnim dodatkom „Sedmica“. List izlazio 12 godina i bio jedan od retkih slovenskih listova u austrijskoj carevini u to doba.
  •     1876. — U Cetinju, posle pregovora vođenih od oktobra 1875. do februara 1876, potpisan ugovor o savezu Srbije i Crne Gore protiv Otomanskog carstva. Odlukom Vrhovnog saveta odbrane Jugoslavije 25. decembra 1993. taj datum određen za Dan Vojske Jugoslavije.
  •     1920. — U Londonu održana prva sednica Društva naroda.
  •     1941. — Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt naredio zatvaranje svih konzulata Nemačke u SAD do 10. jula.
  •     1944. — U Drugom svetskom na Visu ratu sklopljen sporazum Tito-Šubašić o odnosima Narodnoodlobodilačkog pokreta i Vlade Jugoslavije u emigraciji.
  •     1958. — Obešen Imre Nađ, premijer Mađarske u vreme antikomunističke pobune 1956, koju su ugušile sovjetske trupe. Nađ tada uhapšen i na montiranom procesu osuđen na smrt zbog izdaje. Na isti dan 1989. pola miliona Mađara u Budimpešti prisustvovalo njegovoj ponovnoj sahrani uz državne počasti.
  •     1960. — Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer morao da odloži posetu Japanu zbog antiameričkih nereda u toj zemlji.
  •     1961. — Ruski baletski igrač Rudolf Hametovič Nurejev zatražio azil u Francuskoj za vreme gostovanja u Parizu sa ansamblom baleta “Kirov”. Karijeru nastavio u vodećim evropskim i američkim trupama i bio zvezda britanskog Kraljevskog baleta.
  •     1963. — Sovjetski Savez lansirao vasionski brod „Vastok 6“ s prvom kosmonautkinjom Valentinom Terješkovom.
  •     1972. — U Hanoveru uhapšena Ulrike Majnhof, članica terorističke grupe Bader-Majnhof.
  •     1976. — U Sovetu, najvećem crnačkom naselju u Južnoj Africi, izbili rasni neredi u kojima je, tokom nekoliko meseci, poginulo najmanje 600 crnaca i tri belca.
  •     1977. — Leonid Brežnjev, lider Komunističke partije SSSR-a, zamenio Nikolaja Podgornog na mestu predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.
  •     1983. — Za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a izabran Jurij Andropov.
  •     1992. — Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Boris Jeljcin u Vašingtonu postigli dogovor o smanjivanju arsenala dalekometnih nuklearnih raketa za dve trećine do 2003.
  •     1994. — Švajcarska odbila da izda vizu za ulazak u zemlju predsedniku Jugoslavije Zoranu Liliću, iako je dobio zvaničan poziv za učešće na međunarodnom skupu u Kran Montani. Odluka doneta na osnovu preporuke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u okviru mera o ekonomskoj blokadi Jugoslavije.
  •     1996. — Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio da je na prostoru SFRJ za vreme ratnih sukoba, od 1991. do 1995, nestalo oko 20.000 ljudi, od kojih oko 12.000 u Bosni i Hercegovini.
  •     1998. — Talibanska religiozna vojska u Avganistanu naredila zatvaranje više od 100 privatnih škola u kojima su se obrazovale devojčice.
  •     1999. — Amnesti internešenel optužio SAD za kršenje ljudskih prava jer su nastavile da izvršavaju smrtnu kaznu, posebno zbog njene primene i nad osobama koje su počinile zločin pre 18. godine.
  •     1999. — Novi predsednik Južnoafričke Republike Tabo Mbeki položio zakletvu. On na toj dužnosti zamenio Nelsona Mendelu, poznatog borca za prava crnaca, koji je skoro tri decenije proveo u zatvoru.
  •     2001. —
  •         Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao u Beograd, u prvu posetu šefa ruske države Jugoslaviji.
  •         Predsednik SAD Džordž Buš mlađi i njegov ruski kolega Vladimir Putin sreli se prvi put u Sloveniji. Dogovoreni saradnju i stalne konsultacije.
  •         Pobedom koalicije leve orijentacije na izborima za gradonačelnika Berlina utrt put bivšim komunistima da uđu u gradsku vladu, prvi put od pada Berlinskog zida 1989.
  •     2004. — Generalni sekretar UN Kofi Anan imenovao Danca Sorena Jesena Petersena za svog novog specijalnog predstavnika na Kosovu, šefa UNMIK-a.

Nema komentara

Odgovorite