Dogodilo se 16. januara

- -
0

Jovan-CvijićZnačajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1957.) Mitar Mirić, srpski pevač, (1961.) Maja Čiburdanidze, gruzijska šahistkinja i svetska prvakinja u šahu, (1961.) Hari Mata Hari, bošnjački muzičar, (1971.) Tupak Amaru Šakur, američki hip-hop muzičar, (1979.) Alija, američka pevačica i glumica, dok su (1927.) Jovan Cvijić, srpski geograf, predsednik Srpske kraljevske akademije, (1957.) Arturo Toskanini, italijanski dirigent, (1962.) Ivan Meštrović, hrvatski i jugoslovenski vajar i arhitekta, (2001.) Sergej Krajger, slovenački i jugoslovenski političar, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 16. Januar, kroz istoriju:

    1547. — U Moskvi za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiljevič. Poznat po značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva sina, zbog čega je dobio naziv Grozni. 1553. osnovao prvu štampariju u Rusiji, a radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom 1584. podigao grad Arhangelsk. Potukao Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, a potom pripojio Sibir.

    1778. — Francuska priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave. U februaru iste godine u Parizu potpisan sporazum o savezu u tom ratu, a na hiljade dobrovoljaca krenulo da pomogne Amerikancima, među kojima i Lafajet, Sen Simon i Košćuško.

    1864. — Austrija i Pruska uputile ultimatum Danskoj zahtevajući da povuče Ustav po kom su pokrajine Šlezvig i Holštajn postale deo Danske. U ratu koji je usledio Danci poraženi, a sporna vojvodstva pala pod zajedničku upravu Pruske i Austrije.

    1908. — U Beogradu otvoren hotel „Moskva“, podignut na mestu kafane „Velika Srbija“. Zgradu projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.

    1920. — U SAD stupila na snagu prohibicija, zakonska zabrana proizvodnje i prodaje alkohola.

    1945. — Pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija okončana nemačka ofanziva u Ardenima, u Belgiji. Ubijeno ili zarobljeno 220.000 nemačkih i 77.000 savezničkih vojnika.

    1969. — U centru Praga češki student Jan Palah izvršio samoubistvo spaljivanjem u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile članice Varšavskog pakta u avgustu 1968.

    1969. — Sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima „Sojuz 4“ Vladimir Šatalov i „Sojuz 5“ Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev i Jevgenij Krunov prvi put u istoriji spojili dve letelice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.

    1979. — šah Irana Reza Pahlavi napustio zemlju pod pritiskom sledbenika ajatolaha Homeinija koji su potom preuzeli vlast.

    1987. — Šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire. Funkciju generalnog sekretara Partije preuzeo Džao Cijang.

    1991. — SAD i zapadni saveznici počeli, u Zalivskom ratu, operaciju „Pustinjska oluja“ masovnim vazdušnim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 časova posle isteka ultimatuma Ujedinjenih nacija Bagdadu.

    1993. — U opkoljenom Sarajevu, koje je već mesecima bez struje i vode, poginulo osam, a povređeno 19 osoba od eksplozije granate koja je pala na mesto gde su ljudi čekali u redu za vodu.

    1996. — Premijer Rusije Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, podneo ostavku.

    1998. — U eksploziji metana u rudniku „Soko“ u Čitluku kod Sokobanje poginulo 29 rudara.

    2000. — Za predsednika Čilea izabran Rikardo Lagos, prvi predsednik-socijalista posle svrgnutog Salvadora Aljendea, kog su 1973. ubili pučisti predvođeni generalom Augustom Pinočeom.

    2001. — U pokušaju državnog udara u Demokratskoj Republici Kongo ubijen predsednik Loran Dezire Kabila, a dužnost predsednika preuzeo njegov sin Žozef. Kabila na vlast došao u maju 1997. posle pobune koju su podržale Uganda i Ruanda, protiv tadašnjeg diktatora Mobutua Sese Sekoa.

    2002. — Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio sankcije protiv terorističke mreže „Al-Kaida“ i ostataka Talibana u Avganistanu i van te zemlje.

Nema komentara

Odgovorite