Dogodilo se 15. februara

- -
0

95g27/bean/1161/116a4Značajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1564.) Galileo Galilej, italijanski astronom i fizičar, (1835.) Demetrios Vikelas, grčki preduzetnik, pesnik, filolog i prvi predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, (1882.) Džon Barimor, američki glumac, (1899.) Gejl Sondergard, američka glumica, (1951.) Džejn Simor, engleska glumica, (1952.) Tomislav Nikolić, srpski političar, nekadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, potom predsednik Srpske napredne stranke i trenutni Predsednik Srbije, (1954.) Met Grejning, autor popularnih crtanih serija Simpsonovi i Futurama, (1962.) Milo Đukanović, premijer Crne Gore, dok su (1573.) Matija Gubec, vođa seljačke bune, (1857.) Mihail Ivanovič Glinka, ruski kompozitor, (1942.) Stanislav Binički, srpski kompozitor i dirigent, (1965.) Nat King Kol, američki džez-pevač i pijanist, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili, kroz istoriju, 15. februar:

399. p. n. e. – Atinski filozof Sokrat osuđen na smrt.

590. — Hozroje II Parvez krunisan za kralja Sasanidske Persije.

1115. — Papa Paskal II priznao red Malteških vitezova, osnovan u Jerusalimu, gde su pored crkve svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike. Kasnije dobili zadatak da brane Svetu zemlju.

1637. — Ferdinand III postao car Svetog Rimskog carstva.

1763. — Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska zadržala Šleziju koju je preuzela od Austrije i postala jedna od vodećih evropskih vojnih sila.

1804. — na Sretenje podignut Prvi srpski ustanak u Orašcu

1835. — U Kneževini Srbiji usvojen Sretenjski ustav, prvi Ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez u martu ukinuo Ustav.

1922. — U Hagu održana prva sednica stalnog Međunarodnog suda pravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova među državama. Novi Međunarodni sud osnovan pri Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata, po ukidanju Lige naroda.

1928. — Iz Beograda prema Zagrebu poleteo prvi avion jugoslovenske civilne avijacije „Potez 29-2“, jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije Aeroput. Prvi putnici bili direktor avio-kompanije i pet novinara.

1942. — Procenivši da nisu u stanju da odbrane grad, Britanci u Drugom svetskom ratu predali Singapur japanskim snagama, što se smatra najvećim vojnim porazom Velike Britanije u njenoj vojnoj istoriji.

1944. — Američke trupe u Drugom svetskom ratu zauzele Solomonska ostrva u Pacifiku.

1944. — Britanski avioni izbacili oko 1.000 bombi na Berlin.

1971. — Velika Britanija prešla na decimalni novčani sistem, umesto dotadašnjih funti, šilinga i penija.

1988. — Predsednik Austrije Kurt Valdhajm, optužen da je, kao pripadnik SS-jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine u Bosni i Grčkoj, odbio da podnese ostavku.

1989. — Deset godina pošto je Moskva poslala svoje trupe da podrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili Avganistan. U desetogodišnjem neobjavljenom ratu poginulo 15.000 sovjetskih vojnika i najmanje 100.000 Avganistanaca.

1990. — Velika Britanija i Argentina obnovile diplomatske odnose, prekinute 1982. u vreme rata za Foklandska ostrva.

1993. — Parlament Slovačke izabrao ekonomistu Mihala Kovača za prvog predsednika novoformirane države Slovačke, posle raspada Čehoslovačke.

1996. — Vlada Bosne i Hercegovine saopštila da je u ratu, od 1992. do 1995. – nestalo oko 30.000 ljudi, od kojih preko 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.

1997. — Opoziciona koalicija „Zajedno“ održala poslednji, 88. dan protesta, pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev, priznanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996..

1999. — U Keniji uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan i izručen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.

2002. — Predsednik SAD Džordž Buš objavio da njegova zemlja ima alternativan plan za smanjenje emisije gasova, koje je regulisano Protokolom o globalnom zagrevanju u Kjotou 1997. Iako emituju četvrtinu količine gasova koji stvaraja efekat „staklene bašte“, SAD odbacile Protokol iz Kjotoa zbog štete po nacionalnu industriju.

2003. — U talasu demonstracija, najvećim od vijetnamskog rata, više od šest miliona ljudi u više od 600 gradova u svetu protestovalo protiv napada na Irak.

Vatikan otvorio zapečaćenu arhivu o vezama te države s Nemačkom od 1922. do 1939., kada je Euđenio Pačeli, kasnije Papa Pije XII, bio državni sekretar Vatikana. Otvaranje arhiva odgovor kritičarima Pape da nije dovoljno učinio da zaustavi ubijanje miliona Jevreja koju je nacistička Nemačke sprovela tokom holokausta.

2008 – Boris Tadić položio zakletvu i po drugi put stupio na dužnost predsednika Republike Srbije.

Nema komentara

Odgovorite