Dogodilo se 15. decembra

- -
0

Značajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1832.) Gistav Ajfel, francuski konstruktor, (1859.) Ludvik Lazar Zamenhof, autor Esperanta, (1893.) Vasa Pomorišac, srpski slikar, profesor Likovne akademije i Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, (1963.) Slobodan Janković, srpski košarkaš, dok su (1675.) Jan Vermer, holanski slikar,  (1944.) Vasilij Kandinski, ruski slikar, (1966.) Volt Dizni, američki režiser, (1970.) Leonid Šejka, srpski slikar, (1991.) Vasili Zajcev, čuveni sovjetski snajperista u Drugom svetskom ratu, (2000.) Haris Brkić, košarkaš Partizana, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 15. decembar, kroz istoriju:

1640. — Grof od Braganza krunisan kao Huan IV, prvi portugalski kralj posle šezdesetogodišnje španske vladavine i prvi iz dinastije Braganza koja je vladala Portugalom do 1910.

1711. — U Kopenhagenu izbila epidemija kuge, od koje je umrlo više hiljada ljudi.

1801. — Odmetnuti janičari, koje su predvodile četiri beogradske dahija Aganlija, Kučuk-alija, Fočić Mehmed-aga i Mula Jusuf, ubili beogradskog valiju Hadži Mustafa-pašu i zaveli teror u Beogradskom pašaluku. Nasilje ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka 1804.

1806. — Francuske trupe pod komandom Napoleona Bonaparte ušle u Varšavu.

1840. — Kovčeg s posmrtnim ostacima francuskog cara Napoleona I položen u „Dom invalida“ u Parizu, 19 godina posle njegove smrti u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena.

1890. — Ubijen poglavica indijanskog plemena „Sijuks“ Sedeći Bik, koji je predvodio indijanska plemena u bici kod Litl Big Horna 1876. protiv američke Sedme konjičke divizije, pod komandom Džordža Kastera.

1914. — Oslobađanjem Beograda u Prvom svetskom ratu završena Kolubarska bitka. Pobeda za koju izuzetne zasluge pripadaju komandantu Prve armije, generalu Živojinu Mišiću, podigla ugled Srbije među saveznicima i učvrstila samopouzdanje srpske vojske i naroda.

1938. — Isprobavajući nov tip lovačkog aviona, poginuo ruski pilot Valerij Čkalov. 1937. preleteo Severni pol, bez spuštanja od Moskve do Vankuvera, 12.000 kilometara, za 64 časa i 25 minuta, što je priznato kao svetski rekord leta na daljinu.

1961. —

Generalna skupština Ujedinjenih nacija odbacila sovjetski predlog o prijemu Kine u svetsku organizaciju.

Bivši nacistički funkcioner Adolf Ajhman, organizator i izvršilac genocida Jevreja u Drugom svetskom ratu, osuđen na smrt u Jerusalimu, a potom obešen. Posle rata pod lažnim imenom živeo u Argentini do 1960, kada su ga otkrili i uhapsili pripadnici izraelske tajne službe.

1965. — Američki svemirski brodovi „Džemini 6“ i „Džemini 7“ ostvarili prvi kosmički susret i napravili dve kružne putanje leteći jedan pored drugog.

1970. — Sovjetski vasionski brod „Venera 7“ spustio se na planetu Veneru i počeo da šalje signale.

1991. — Oko 500 ljudi izgubilo život kada je trajekt „Salem ekspres“ udario, ispred egipatske luke Safaga, u koralni greben i potonuo.

1996. — Pod snažnim pritiskom svakodnevnih protesta građana zbog falsifikovanja izbornih rezultata, opštinski sud u Nišu potvrdio pobedu opozicione koalicije „Zajedno“ u drugom krugu izbora za lokalne organe uprave, 17. novembra.

1999. — Šef UNMIK-a Bernar Kušner potpisao, u Prištini, sporazum s predstavnicima kosovskih Albanaca o formiranju Prelaznog administrativnog veća Kosova. Srbi sa Kosova odbili da potpišu sporazum, ali su kasnije delegirali svog predstavnika u to telo.

2000. — Zatvorena nuklearna centrala u Černobilju u Ukrajini u kojoj je krajem aprila 1986. eksplodirao jedan blok centrale izazvavši najtežu nuklearnu katastrofu od početka upotrebe nuklearnih centrala.

2001. — Krivi toranj u Pizi u Italiji ponovo otvoren za posetioce, posle 12 godina pauze zbog sanacije.

2002. — Posmatrači UN zvanično okončali misiju na Prevlaci, početu u martu 1992, i predali vlastima Hrvatske kontrolu nad tim poluostrvom.

2011. — Skupština grada Beograda zvanično imenovala Most na Adi.

Nema komentara

Odgovorite