Dogodilo se 14. decembra

- -
0

Značajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1503.) Mišel de Notr Dam, francuski astrolog, poznat kao Nostradamus, (1594.) Viljem Klas Heda, holandski slikar mrtvih priroda i član Harlemske škole, (1870.) Karl Rener, austrijski političar i njen prvi kancelar, (1897.) Kurt fon Šušnig, austrijski političar, (1920.) Boško Palkovljević Pinki, narodni heroj, (1934.) Ružica Sokić, srpska glumica, (1947.) Svetlana Bojković, srpska glumica, (1968.) Nađa Marić, srpski psihijatar, (1970.) Vladimir Grbić, srpski odbojkaš, (1979.) Majkl Oven, engleski fudbaler, dok su (1799.) Džordž Vašington, prvi predsednik SAD, (1940.) Anton Korošec, slovenački političar i teolog, i vođa Slovenske ljudske stranke, (2001.) Vinfrif Georg Maks Sebald, pisac nemačkog porekla, britanski akademik, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 14. decembar, kroz istoriju:

1481. — Turci posle duže opsade zauzimaju Novi, a Hercegovina ulazi u sastav Turske.

1822. — U Veroni završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno o intervenciji protiv građanske revolucije u Španiji. Pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Turske nije izglasana.

1900. — Nemački fizičar Maks Plank objavio “Kvantnu teoriju”, prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanata, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.

1911. — Norveški istraživač Roald Amundsen postao prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog polarnog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912.

1916. — Danci glasali da Danska Zapadna Indija bude prodata SAD za 25 miliona dolara.

1918. — U Velikoj Britaniji prvi put na izborima glasale žene i dobile pravo da se kandiduju za Parlament. Prva žena koja je izabrana bila grofica Markievič, irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.

1927. — Velika Britanija priznala nezavisnost Iraka i podržala prijem te zemlje u Ligu naroda.

1935. — Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik podneo ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran dotadašnji šef diplomatije Edvard Beneš.

1937. — Japan uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.

1939. — Liga naroda isključila SSSR zbog agresije na Finsku.

Studentske demonstracije sa 9 mrtvih u Beogradu

1950. — Osnovan Komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice.

1959. — Arhiepiskop Makarios III postao prvi predsednik Kipra.

1960. — Potpisana Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Konvencija stupila na snagu u septembru 1961.

1962. — Kenet Kaunda u Severnoj Rodeziji formirao prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.

1981. — Izrael anektirao Golansku visoravan koju je oteo od Sirije u ratu 1967.

1989. — Opozicioni lider Patrisio Ajlvin izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabran šef države, socijalista Salvador Aljende, ubijen u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Augusto Pinoče.

1994. — Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera da posreduje u postizanju mira u Bosni i Hercegovini.

1995. — U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Potpise na sporazum stavili predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević. Tim sporazumom BiH podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno snagama NATO.

1998. — U oružanom napadu maskiranih osoba na kafić u centru Peći na Kosovu ubijeno šest mladića srpske nacionalnosti.

1998. — U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo 36 Albanaca, šest povređeno.

2001. — Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu objavilo optužnicu protiv generala Vojske Republike Srpske Vinka Pandurevića. Pandurević optužen za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995.

2003. —

U Iraku u svom skloništu u Tikritu uhapšen svrgnuti irački predsednik Sadam Husein. Potraga za njim trajala skoro devet meseci, od invazije američko-britanskih snaga na Irak.

Američke snage uhapsile bivšeg iračkog diktatora Sadama Huseina kraj grada Tikrita u Iraku.

2008. — Muntazar al Zejdi, irački novinar je bacio cipelu na američkog predsednika na konferenciji za štampu. U arapskom svetu to se smatra najvećim poniženje.

Nema komentara

Odgovorite