Dogodilo se 11. marta

- -
0

Stepa-StepanovicZnačajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1544.) Torkvato Taso, italijanski pesnik, (1856.) Stepa Stepanović, srpski general u Prvom svetskom ratu, (1885.) Malkom Kembel, engleski vozač brzih automobila i čamaca, (1927.) Himzo Polovina, bošnjački muzičar, (1952.) Daglas Adams, britanski radio-dramaturg i pisac, (1959.) Dejan Stojanović, srpsko-američki pesnik, esejista i publicista, dok su (1974.) Milan Bartoš, srpski pravnik i (2006.) Slobodan Milošević, bivši predsednik SR Jugoslavije i Srbije, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 11. mart, kroz istoriju:

1851. — Prvi put izvedena Verdijeva opera “Rigoleto”, u Veneciji.

1913. — Velika Britanija i Nemačka postigle sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.

1917. — Britanske trupe u Prvom svetskom ratu zauzele Bagdad.

1920. — Emir Fejsal proglašen za kralja nezavisne Sirije.

1938. — Artur Zajs-Inkvart postao kancelar Austrije umesto Kurta fon Šušniga. Narednog dana Hitlerove trupe ušle u Austriju.

1941. — Kongres SAD izglasao Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu, sedam milijardi dolara.

1943. — U Makedoniji su bugarski fašisti uhapsili sve Jevreje iz Štipa, Bitolja i Skoplja i prebacili ih u sabirni logor u Skoplju. Odatle je 7215 lica, posle nekoliko dana depotovano u logor uništenja Treblinku.

1973. — Hektor Kampora pobedio na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.

1975. — U Lisabonu ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade, a bivši predsednik, general Antonio Ribeiro de Spinola, s grupom oficira pobegao u Španiju.

1981. — Pod parolom “Kosovo republika” u Prištini izbile studentske demonstracije kosmetskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile ceo Kosmet. To je bilo prvi put da su kosmetskih Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosmetskoj republici.

1985. — Mihail Gorbačov izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji nasledio preminulog Konstantina Černjenka.

Egipćani, braća Al Fajed, postali većinski vlasnici čuvene londonske robne kuće “Harods”.

1990. — Parlament Litvanije proglasio nezavisnost te zemlje od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz SSSR-a.

Čileanski diktator, general Augusto Pinoče, posle više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju Elvinu, ali zadržao komandu nad oružanim snagama.

1991. — Jugoslovenska teniserka Monika Seleš prvi put se penje na prvo mesto na WTA listi najboljih teniserki sveta.

1998. — I pored snažnih protesta studenata, koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.

1999. — Pošto je jedan beogradski sud osudio tri novinara lista “Dnevni telegraf” na po pet meseci zatvora, međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava “Hjuman rajts voč” ocenila da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.

2000. — U eksploziji metana u rudniku uglja “Barakovi” u Ukrajini poginuo 81 radnik ugljenokopa.

Akademik i advokat Rikardo Lagos inaugurisan za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea, ubijenog u državnom udaru 1973.

2002. — U napadu izraelskih tenkova na izbeglički logor u Gazi poginulo najmanje 17 Palestinaca.

2003. — Kanadski sudija Filip Kirš izabran za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za zločine počinjene bilo gde u svetu. Osnivanje suda podržalo blizu 90 zemalja, ali ne i SAD, Rusija i Kina.

Vrhovni sud Japana odbio zahtev 42 Kineza za obeštećenje za vreme koje su proveli na prisilnom radu u Japanu, tokom Drugog svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo davno.

2004. — U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu 192 ljudi poginulo, a više od 1.400 povređeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje okupilo se preko osam miliona ljudi širom Španije, koji su protestovali protiv terorizma. Tri meseca kasnije u Italiji uhapšen Egipćanin Rabei Osman Sajed Ahmed, osumnjičen za organizovanje tih napada, a zbog pripremanja terorističkih napada u Belgiji pritvoreno 15 osoba.

Tribunal u Hagu osudio bosanskog Srbina Ranka Češića na 18 godina zatvora zbog ratnih zločina nad muslimanskim zarobljenicima u gradu Brčko, u proleće 1992.

Nema komentara

Odgovorite