Dogodilo se 10. aprila

- -
0

kostaZnačajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1583.) Hugo Grocije, holandski pravnik, pisac i humanista, (1755.) Samuel Haneman, nemački lekar, osnivač homeopatije, (1778.) Vilijam Hezlit, engleski pisac, (1847.) Džozef Pulicer, osnivač fondacije iz koje se svake godine u SAD dodeljuje “Pulicerova nagrada”, (1852.) Kosta Hristić, srpski pravnik i diplomata, ministar pravde, (1932.) Omar Šarif, egipatski filmski glumac, (1946.) Nebojša Pavković, general, (1965.) Gordana Lukić, glumica, dok su (1867.) Aleksandar Dmitrijevič Petrov, ruski šahovski majstor i teoretičar, (1954.) Ogist Limijer, francuski hemičar i industrijalac, (1962.) Majkl Kertiz, američki filmski reditelj mađarskog porekla, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 10. april, kroz istoriju:

1814. — Britanska i španska vojska porazile su u bici kod Tuluza trupe Napoleona Bonaparte. Bonaparta je narednog dana abdicirao i prognan je na ostrvo Elba.

1864. — Mlađi brat austrijskog cara Franca Jozefa nadvojvoda Maksimilijan krunisan je za cara Meksika.

1869. — Spajanjem dve železničke pruge, “Union Pacifik” i “Central Pacifik” proradila je američka transkontinentalna železnica.

1912. – Titanik je krenuo na svoje prvo i jedino putovanje.

1921. — Sun Jat Sen izabran za predsednika Kine.

1932. — Paul fon Hindenburg ponovo izabran za predsednika Nemačke pobedivši sa 19 miliona glasova Adolfa Hitlera koji je dobio 13 miliona glasova birača. U januaru 1933. poverio je Hitleru formiranje vlade i time formalno predao vlast nacistima.

1938. — Na referendumu, organizovanom uz pritisak nacističke Nemačke, 99,75 odsto Austrijanaca izjasnilo se za priključenje Nemačkoj.

1941. —

U Zagrebu je, uz podršku nacističke Nemačke, proglašena Nezavisna Država Hrvatska, na čelu sa ustaškim poglavnikom Antom Pavelićem.

Komunistička partija Jugoslavije donela odluku u Zagrebu da komunisti nastave borbu protiv nemačkih okupatora bez obzira na raspad jugoslovenske armije. Sedište Centralnog komiteta partije premešteno je iz Zagreba u Beograd.

1944. — Sovjetske trupe oslobodile u Drugom svetskom ratu Odesu od Nemaca.

1953. — Švedski političar Dag Hamaršeld postao generalni sekretar UN. Ponovo je izabran 1957. godine. Posredovao je u više međunarodnih sporova, a poginuo je 1961. pod nerazjašnjenim okolnostima u avionskoj nesreći putujući u jednu od mirovnih misija u Africi. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.

1963. — U severnom Atlantiku u eksploziji američke atomske podmornice “Trešer” poginulo je 129 ljudi.

1972. —

U zemljotresu u južnom Iranu poginulo više je od 5.000 ljudi.

Više od 50 zemalja, uključujući SAD i SSSR, potpisalo je konvenciju o zabrani biološkog oružja.

1973. — Izraelski komandosi upali su u Bejrut i ubili trojicu lidera PLO, a jednog teško ranili. Premijer Libana Saeb Salam podneo je ostavku.

1974. — Izraelski premijer Golda Meir podnela je ostavku zbog sukoba u njenoj Laburističkoj partiji.

1992. — Od eksplozije podmetnute bombe u Londonu tri osobe su poginule, a 91 ranjena.

1993. — U Južnoj Africi je ubijen Kris Hani, lider južnoafričke Komunističke partije. Narednog dana crnci su iz osvete spalili dvojicu belaca.

1994. — Avioni NATO bombardovali su položaje Vojske Republike Srpske oko Goražda, koje je UN proglasila “bezbednosnom zonom”. To je bila prva vojna akcija NATO snaga od osnivanja ove vojne alijanse.

1995. — Izrael i Jordan su razmenili ambasadore na osnovu mirovnog sporazuma dveju zemalja iz oktobra 1994. godine.

1997. — U Njujorku u “Korporaciji Karnegi” i pod pokroviteljstvom “Projekta za etničke odnose”, održan je, bez saglasnosti o bilo kojem spornom pitanju, trodnevni srpsko-albanski okrugli sto o Kosovu, na kojem su učestvovali predstavnici srpske opozicije i kosovskih Albanaca.

2001. — Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je da glad ugrožava oko 30 miliona ljudi u Africi.

2002. — Izveštaj o padu Srebrenice otkrio da su holandske mirovne trupe posredno odgovorne za masakr 7.500 Muslimana, nakon čega su holandska vlada i načelnik Generalštaba holandske vojske podneli ostavke.

2003. — Nemačke vlasti izručile su Srbiji bivšu vlasnicu propale piramidalne “Dafiment banke” Dafinu Milanović.

Nema komentara

Odgovorite