Dogodilo se 1. marta

- -
0

boticeliZnačajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1445.) Sandro Botičeli, jedan od najvećih slikara italijanske Renesanse, (1810.) Frederik Šopen, najistaknutiji predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih pijanista i kompozitora svih vremena, (1891.) Stanislav Vinaver, pesnik i prevodilac, dok su (1643.) Đirolamo Freskobaldi, italijanski čembalista, orguljaš i kompozitor, (1958.) Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, (2012.) Blagoje Adžić, general-pukovnik Jugoslovenske narodne armije, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 1. mart, kroz istoriju:

86. godine p. n. e. – Rimski vojskovođa Lucije Kornelije Sula zauzeo Atinu i svrgnuo lokalnog tiranina koga je postavio pontski kralj Mitridat VI Eupator. Od Sulinog razaranja Atina se nikada nije oporavila.

293. — Rimski car Dioklecijan stvorio tetrarhiju, sistem vladavine četiri savladara. Galerije i Konstancije I Hlor proglašeni su cezarima avgusta Dioklecijana i Maksimijana.

1498. — Vasko de Gama kao portugalski moreplovac je prvi Evropljanin koji se iskrcao na obale sadašnje afričke države Mozambik na svome putu ka Indiji.

1562. — Francuski rimokatolici su, pod vođstvom vojvode Fransoa od Gize, i uz podršku Vatikana u Vasiju pobili 1.200 hugenota (Huguenots) – francuskih protestanata, izazvavši verski rat koji je trajao do 1598. godine.

1565. — Estasio de Sa osnovao Rio de Žaneiro.

1643. — Posle Portugala i Francuske, Španski kralj Karlo III (Carlos III) proterao je iz zemlje rimokatolički jezuitski red.

1803. — Ohajo se, kao 17-ta država, priključuje Sjedinjenim Američkim Državama.

1815. — Francuski car Napoleon Bonaparta iskrcao se na obalu Francuske, tri dana pošto je s grupicom sledbenika napustio mediteransko ostrvo Elba na kojem je bio zatočen pošto je primoran da abdicira u aprilu.

1872. — U planinskom području Jeloustona u SAD, osnovan je prvi nacionalni park u svetu.

1878. — Pobedom Srbije završen je Drugi srpsko-turski rat. Prvi rat sa Osmanskim carstvom 1876. i 1877. — okončan je neuspehom Srbije, ali joj je drugi 1877. i 1878. doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878. Ti ratovi bili su nastavak oslobodilačke borbe, a neposredan povod bio je ustanak Srba 1875. protiv turske vlasti u Bosni i Hercegovini.

1919. — U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament – privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojem je bilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili iz ranijih parlamenata jugoslovenskih zemalja, izabrani pre Prvog svetskog rata.

1941. — Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i već 2. marta 1941. u nju su iz Rumunije počele da ulaze nemačke trupe. Uz pomoć Adolfa Hitlera, revanšistička politika Bugarske još više je usmerena protiv Jugoslavije, prema kojoj je godinama imala teritorijalne pretenzije, zauzevši tako veći deo Makedonije i jugoistok Srbije.

1942. — U Čajniču je u Drugom svetskom ratu od oko hiljadu boraca formirana Druga proleterska brigada s četiri bataljona, u čiji su sastav ušli Prvi i Četvrti bataljon Užičkog, Drugi bataljon Čačanskog i Treći bataljon Šumadijskog odreda. Na borbenom putu dugom oko 24.000 kilometara brigada je izvela više od 120 većih operacija širom Jugoslavije.

1943. — Britansko ratno vazduhoplovstvo počelo je u Drugom svetskom ratu da sistematski bombarduje evropske železničke sisteme na teritoriji pod kontrolom Nemačke.

1946. — Engleska banka prelazi u državno vlasništvo, a njeni dotadašnji akcioneri se obeštećuju.

1954. — SAD su saopštile da su na pacifičkom ostrvu Bikini izvele prvu probu hidrogenske bombe.

1954. — U glavnom gradu Venecuele Karakasu otvorena je prva konferencija Organizacije američkih država.

1959. — Arhiepiskop Makarios III vratio se na Kipar iz izgnanstva sa Sejšelskih ostrva, na koja su ga 1956. proterali Britanci. Krajem 1959. Velika Britanija, Grčka i Turska sporazumele su se o nezavisnosti Kipra, a Makarios je 1960. postao prvi predsednik Kiparske republike, što je ostao do smrti 1977.

1966. — Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska “Venera 3“, prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.

1983. — u Cirihu, Svoč grup AG predstavlja javnosti prvi Svoč sat.

1985. — U Urugvaju je preuzeo vlast predsednik Hulio Sangineti, čime je okončana devetogodišnja vojna vladavina u toj južnoameričkoj zemlji.

1991. — Na prvim slobodnim izborima u Albaniji, Albanska partija rada osvojila je 176 od 250 poslaničkih mesta i zadržala vlast, ali je predsednik partije Ramiz Aljija izgubio u svojoj izbornoj jedinici.

1992. — Bosanski muslimani i Hrvati su na referendumu glasali za otcepljenje od Jugoslavije, a u Sarajevu su muslimani ispred srpske pravoslavne crkve pucali na srpske svatove, što je nagovestilo građanski rat u bivšoj BiH. Ubijen je otac mladoženje Nikola Gardović i ranjen sveštenik Radenko Miković, a ubice – koje vlast muslimanskog lidera Alije Izetbegovića nije ni pokušala da identifikuje i kazni – spalile su i srpsku zastavu.

1992. — U Crnoj Gori se na referendumu 63 odsto građana izjasnilo za zajedničku državu sa Srbijom – Saveznu Republiku Jugoslaviju. Čelnici najvećih političkih stranaka su tim povodom izjavili da narode Crne Gore i Srbije povezuju etničke, ekonomske, kulturne, istorijske i druge veze i da ih one upućuju na zajednički interes da žive u jednoj državi.

1993. — Američki vojni transporteri su iznad istočne Bosne izbacili prve tovare s hranom i lekovima, čime je u Bosni i Hercegovini počela “Operacija padobran“.

1994. — Posle četvorodnevnih pregovora pod pritiskom SAD, predstavnici Hrvatske, i bosanskih muslimana i Hrvata su u Vašingtonu potpisali preliminarni sporazum o stvaranju muslimansko-hrvatske federacije u BiH.

1996. — Niko od 123 putnika i člana posade nije preživeo pad peruanskog putničkog aviona “Boing 737“, u najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva u Peruu.

1997. — Albanska vlada premijera Saljija Beriše podnela je ostavku, posle dvomesečnih krvavih nereda izazvanih krahom štedionica u kojima je desetine hiljada Albanaca izgubilo životnu ušteđevinu.

Nema komentara

Odgovorite