Dogodilo se 1. juna

- -
0

merlin monroDanas se obeležava Međunarodni praznik Dan dece.

Značajne ličnosti, rođene na današnji dan su (1803.) Mihail Ivanovič Glinka, ruski kompozitor, (1926.) Merilin Monro, američka filmska glumica, (1936.) Bekim Fehmiju, jugoslovenski i srpski glumac, (1972.) Danijel Kejsi, engleski glumac, (1973.) Jadranka Nanić Jovanović, srpska glumica, (1978.) Aleksandar Šapić, srpski vaterpolista, (1982.) Žistin Enen Arden, belgijska teniserka, dok su (1841.) Nikola Aper, francuski pronalazač, (1876.) Hristo Botev, bugarski pesnik, revolucionar i publicist, (1948.) Jaša Prodanović, srpski političar i pisac, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 1. jun, kroz istoriju:

193. — Rimski car Didije Julijan ubijen nakon svega dva meseca vladavine.

987. — Igo Kapet izabran za kralja Francuske.

1198. — Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir Svete gore, srpski manastir Hilandar.

1455. — Osmanski sultan Mehmed II Osvajač zauzeo Novo Brdo, najveći rudarski centar srednjovekovne Srbije;

1479. — Osnovan univerzitet u Kopenhagenu.

1562. — Car Svetog rimskog carstva Ferdinand I i otomanski sultan Sulejman I Veličanstveni potpisali mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja u korist turskog vazala Jovana Zapolje.

1671. — Turska je objavila rat Poljskoj.

1839. — Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja nakon preuzimanja vlasti, knez je postao mlađi sin Mihailo.

1869. — Španija donela novi ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden je sud sa porotom i građanski brak.

1880. — U SAD instalirana prva javna telefonska govornica u svetu, u zgradi „Jejl banke“ u Nju Hejvnu.

1898. * Počeo šahovski turnir u Beču, Austrija.

1941. —

Nemci u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe i osvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.

Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević potpisao je ukaz o imenovanju za predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića.

1958. — General Šarl de Gol postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965.

1969. — Kandidat degolista Žorž Pompidu izabran je za predsednika Francuske nakon što je Šarl de Gol podneo ostavku.

1973. — Britanski Honduras promenio naziv u Belize.

1973. – Predsednik grčke vojne vlade Georgios Papadopulos ukinuo monarhiju i proglasio republiku.

1980. — Američka kablovska TV mreža CNN počela sa radom.

1987. — U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen libanski premijer Rašid Karami.

1990. — Predsednici SSSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje hemijskog oružja i o uništavanju tog oružja do kraja 1992.

1993. — Smenjen predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beograđana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

1994. —

Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt.

Armando Kalderon Sol postao prvi predsednik Salvadora nakon gotovo desetogodišnjeg građanskog rata.

1997. — Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila je udružena levica, a premijer je postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen.

2000. — Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994. godine, osudio je belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio emisijama.

2001. —

Nepalski prestolonaslednik princ Dipendra ubio je u palati u Katmanduu svoje roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju i još šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge.

U eksploziji bombe u noćnom klubu u Tel Avivu, koju je aktivirao palestinski bombaš samoubica, poginula je 21 osoba.

2003. — Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraljice Elizabete II. On je prvi šef ruske države koji je kao zvanični gost ušao u kraljevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874.

Nema komentara

Odgovorite