Dogodilo se 1. februara

- -
0

Aleksandar DunicZnačajne ličnosti rođenje na današnji dan su (1895.) Džon Ford, američki reditelj, (1902.) Jovan Karamata, srpski matematičar, (1922.) Renata Tebaldi, italijanska operska pevačica, sopran, (1933.) Svetlana Velmar-Janković, srpska književnica i dopisnni čkan SANU, (1967.) Aleksandar Dunić, srpski glumac, (1968.) Oliver Birof, nemački fudbaler, (1969.) Gabrijel Batistuta, argentiski fudbaler, dok su (1905.) Osvald Ahenbah, nemački slikar i (1966.) Baster Kiton, američki filmski glumac i režiser, na ovaj dan preminuli.

Događaji, koji su obeležili 1. februar, kroz istoriju:

    1701. — Bitka kod Kremone tokom Rata za špansko nasleđe između austrijskih i francuskih trupa.

    1748. — Ukazom carice Marije Terezije Novi Sad dobio status slobodnog kraljevskog grada u okviru austrijske monarhije. Taj dan proglašen za Dan grada 1996.

    1793. — Revolucionarna Francuska, nepune dve sedmice posle pogubljenja kralja Luja XVI, objavila rat Velikoj Britaniji i Holandiji.

    1840. — U američkom gradu Baltimor otvoren prvi stomatološki fakultet u svetu.

    1893. — Tomas Edison u Vest Orindžu u Nju Džersiju otvorio prvi filmski studio u svetu.

    1896. — Podstaknuti pobunom u Grčkoj, stanovnici ostrva Krit počeli ustanak protiv turske vlasti. Uz intervenciju evropskih sila Krit 1898. dobio autonomiju, a 1912. pripojen Grčkoj.

    1901. — U Beogradu izašao prvi broj „Srpskog književnog glasnika“, časopisa za književnost. Prvi urednik bio Bogdan Popović, jedan od najpoznatijih književnih kritičara i teoretičara tog doba.

    1918. — Topovskim pucnjem sa krstarice „Sankt Georg“ označen početak pobune oko 6.000 mornara u austrougarskoj ratnoj floti u Boki kotorskoj. Pobuna ugušena 3. februara, uhapšeno 800 mornara i podoficira, a pred preki sud u Kotoru izvedeno njih 40, od kojih su četiri osuđena na smrt i potom streljana. Veliki broj oslobođen posle suđenja u septembru, a krivični postupak protiv ostalih prekinut slomom Austrougarske u Prvom svetskom ratu.

    1924. — Prva laburistička vlada Velike Britanije priznala SSSR, što je znatno doprinelo smanjenju diplomatske izolacije prve socijalističke zemlje u svetu.

    1942. — Vođa norveških nacista Vidkun Kvisling postao predsednik marionetske vlade u okupiranoj Norveškoj, u Drugom svetskom ratu.

    1946. — Norveški diplomata Trigve Li izabran za prvog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

    1946. — Mađarska proglašena za republiku, s predsednikom Zoltanom Tildijem i premijerom Ferencom Nađom.

    1974. — U požaru koji je zahvatio novi soliter u brazilskom gradu Sao Paulo poginulo više od 220 ljudi.

    1979. — Iranski verski vođa ajatotah Ruholah Homeini vratio se u zemlju iz Pariza posle 15 godina izgnanstva, koje je proveo uglavnom u Iraku. Time nastupila nova faza islamske revolucije kojom je u Iranu uspostavljena islamska teokratska država.

    1990. — Da bi suzbila masovne demonstracije kosovskih Albanaca, Jugoslovenska narodna armija izvela tenkove na ulice kosovskih gradova, a borbeni avioni nadletali Prištinu. U sukobima demonstranata i policije poginulo 27 demonstranata i jedan policajac, a ranjeno oko 100 ljudi na obe strane.

    1991. — U zemljotresu koji je pogodio pogranične oblasti Avganistana i Pakistana poginulo više od 1.200 ljudi.

    1992. — Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Boris Jeljcin potpisali, u Kejmp Dejvidu, deklaraciju o prestanku neprijateljstava dve zemlje, čime je formalno završen „Hladni rat“.

    1995. — Poplave u Holandiji naterale oko 250.000 ljudi da napuste domove.

    1996. — Predsednik Žak Širak objavio da je Francuska zauvek okončala nuklearne probe.

    2000. — Zbog učestalih napada naoružanih Albanaca na policijske i druge objekte, srpske vlasti pojačale prisustvo snaga bezbednosti i Vojske Jugoslavije na jugu Srbije u regionu opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, u kojima Albanci čine većinu stanovništva.

    2002. —

        Na suđenju u Rijeci, za ratne zločine počinjene nad Srbima 1991. i 1992, bivši načelnik policije iz Gospića Ivan Dasović potvrdio da je tadašnji politički vrh Hrvatske znao za ubistva Srba u Gospiću.

        Savet bezbednosti UN produžio mandat mirovnih snaga u Istočnom Timoru do 20. maja, za kada je predviđeno proglašenje nezavisnosti te bivše portugalske kolonije. Posle odlaska Portugalaca 1975. tu teritoriju okupirala Indonezija, a mirovne snage upućene 1999. pošto je Istočni Timor proklamovao nezavisnost.

    2003. — U nesreći spejs-šatla „Kolumbija“ koji se zapalio i raspao na visini od oko 60 kilometara iznad Teksasa u SAD poginulo svih sedam astronauta.

    2006. — Rusija čeka odluku Haga o lečenju bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića u Moskvi.

Nema komentara

Odgovorite