Debata o položaju ratnih veterana

- -
0

ratni veteraniOkrugli sto „Nacionalno i lokalno priznanje ratnih veterana – Da li su državne i lokalne vlasti spremne da javno prihvate i podrže svoje sugrađane, učesnike ratova devedesetih? Može li Kragujevac da bude i moderni antiratni/mirovni “Grad-simbol” (kao u i svojoj ranijoj “Oktobarskoj kulturno – političkoj strategiji”?” održaće se sutra u 18 sati u sali Crvenog Krsta. Ovaj okrugli sto deo je projekta “Imenovati TO Ratom” koji se realizuje u saradnji sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda.

Koncept diskusije:
Srbija je jedina zemlja na prostoru bivše Jugoslavije koja državno/zvanično „nije učestvovala“ u ratnim sukobima devedesetih, bez obzira što, na osnovu zvaničnih podataka, ima na stotine hiljada građana – ratnih veterana, ratnih vojnih invalida, članova porodica poginulih boraca, izbeglih i raseljenih lica… Države poput Hrvatske ili BiH imaju zakonsko rešenje položaja svojih građana iz ove ciljne grupe, posebne državne praznike („Dan ratnih veterana“) i spomen obeležja (spomenike, nazive ulica…), ekonomske podsticaje za rešavanje njihovih socijalnih problema, medijsku promociju (specijalizovane TV emisije)…
Kakva je situacija u Srbiji i Kragujevcu? Šta predstavnici relevantnih političkih partija, kao nosioci dosadašnje/sadašnje vlasti na nacionalnom i lokalnom nivou misle o ovom pitanju i da li u svojim programima i javnim kampanjama, koja govore o „sadašnjosti“ (pitanje Kosova, EU integracije…) ili „budućnosti“ (ekonomski napredak) pominju i „nasleđenu, ali posledičnu temu“ – postojanje učesnika rata?
Zašto je izgradnja spomenika palim borcima devedesetih, na platou kod „Stare Robne kuće“ u Kragujevcu, izazvala polemike u kragujevačkoj javnosti? Da li je u ideološkim promenama naziva ulica u Kragujevcu, koje datiraju od devedesetih, ikada bilo inicijative i za, u kontekstu pomenutim, temama? Može li „Spomen soba“ sa fotografijama poginulih učesnika ratova iz Doma sindikata/ – ex „Doma Samoupravljača“ naći mesto u nekoj stalnoj, adekvatnoj izložbeno – muzejskoj postavci u našem gradu? Da li bi Kragujevac, kao „Grad-žrtva“ iz Drugog svetskog rata, smogao snage da se pobratimi sa gradovima „stradalnicima“ iz regiona (npr. – Vukovarom, Srebrenicom, Prnjavorom)?
O svim ovim i drugim pitanjima govoriće se u prvom delu debate, kada će učesnici imati priliku da predstave svoje mišljenje.
Uvodničari:

Noa Treister (menadžerka projekta, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd), Ivan Kralj (programski koordinator projekta, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd), Branimir Stojanović (predstavnik organizacije „Učitelj neznalica i njegovi komiteti“, Beograd).
Učesnici (pozvani):

Predstavnici političkih partija („Zajedno za Šumadiju“ – URS, G17, SPS, SPO, LDP, DSS, SNS, DS, SRS), predstavnici udruženja/učesnika ratova devedesetih (Udruženje ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca Kragujevac; Udruženje ratnih veterana, invalida i porodica poginulih boraca Srbije – Kragujevac; Udruženje vojnih beskućnika – Kragujevac, Udruženje vojnih penzionera – Kragujevac, Udruženje Krajišnika „Zora“ – Kragujevac, predstavnici ratnih veterana pojedinaca iz Kragujevca i Srbije.), predstavnici civilnog sektora (Roma Centar, NVO „Sunce“, „Šumadijska regija“…), predstavnici lokalne samouprave (oblast socijalnih pitanja), predstavnici kulturnih institucija i inicijativa (Spomen muzej „21, oktobar“, Muzej genocida, Šumadijski arhiv, Salon antiratne karikature) i medija.

Nema komentara

Odgovorite