Danas je Vidovdan

- -
0

boj na kosovuSrpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Vidovdan, vekovni crkveni i nacionalni pomen knezu Lazaru Hrebeljanoviću i srpskim ratnicima poginulim u boju s Turcima na Kosovu polju 1389. godine gde su branili svoje zemlje i hrišćanstvo od moćne Otomanske imperije.

Sam naziv praznika vezuje se za reči koje je srpski junak Miloš Obilić, prema predanju, rekao: “Sutra je Vidov dan, videće se ko je vera, a ko nevera”.

Borba protiv Turaka od ovog događaja u 14. veku duboko je ukorenjena u srpsku tradiciju, a mnogi ljudi smatraju da je viševekovni otpor neprijatelju formirao i njihov identitet.

Kneza Lazara Srbi ne pamte samo po hrabrosti u bici na Kosovu već i po zadužbinarstvu, jer je za života izgradio mnoge manastire i druge zadužbine. Na ikoni se knez Lazar predstavlja u carskoj vizantijskoj odori, ali bez krune na glavi. U levoj ruci drži svoju glavu, a u drugoj krst.

Vidovdan nije praznik radosti. Ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove.

Običaj zemljoradnika je da tog dana procenjuju kakva će biti letina. Veruje se da će najbolje roditi strana sa koje se prvo pojave oblaci. Ako nema oblaka, veruje se da godina neće biti rodna. U nekim delovima Srbije seljaci se trude da poljske radove završe pre Vidovdana.

Tok bitke

Kosovska bitka između srpske i turske vojske zbila se na Gazimestanu kod Prištine u utorak, 28. juna 1389. godine (15. juna po starom kalendaru).

Srpsku vojsku predvodio je knez Lazar Hrebeljanović, a činile su je i snage njegovih srodnika i saveznika, dok je na čelu otomanske vojske bio sultan Murat Prvi sa sinovima Jakubom i Bajazitom.

Prema istorijskim izvorima, u prvoj fazi bitke, srpska vojska je potisnula protivnika. Srpski vitez Miloš Obilić ubio je sultana Murata. Uprkos tome, sultanov sin Bajazit uspeo je da konsoliduje vojsku i krene u protivnapad, u kome je zarobljen i pogubljen knez Lazar.

Posle silovitog i tragičnog sudara, otomanska vojska se povukla sa bojišta i napustila Srbiju.

Prvi izvori govore o srpskoj pobedi, a oni koji se javljaju sredinom 15. veka o boju bez pobednika ili srpskom porazu. Zbog toga se smatra da je bitka završena najverovatnije srpskom pobedom ili bez pobednika, ali po dalekosežnim posledicama ona zapravo predstavlja otomansku pobedu.

U srpskoj istoriji Kosovski boj predstavlja prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjić, a u kolektivnom sećanju srpskog naroda simbolizuje slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog identiteta, viteštva i herojstva.

 

Slične vesti

Nema komentara

Odgovorite