Dan zaljubljenih – kako je sve počelo?

- -
0

srce od cvećaTrifun ili Valentin, vino ili ljubav? Mi smo se, izgleda, odlučili i za jedno i za drugo. Širom sveta, pa i kod nas, prihvaćen je trend proslavljanja Dana zaljubljenih 14. februara, kada Pravoslavna crkva proslavlja Svetog Trifuna, a Katolička Svetog Valentina.

Istorija praznovanja Dana zaljubljenih i priča o njegovom svecu obavijena je velom misterije. Postoje podaci koji nam govore da je februar dugo proslavljan kao mesec romantike, i da Dan zaljubljenih kakvog ga danas znamo sadrži tragove i hrišćanskog i antičkog, pa se postavlja pitanje ko je bio Sveti Valentin, i kako je on postao povezan sa proslavom Dana zaljubljenih.

Pre nego što se praznovanje Svetog Valentina ustanovilo, Rimljani su sredinom februara praktikovali pagansku proslavu – neku vrstu lutrije u kojoj mladi muškarci izvlače iz kutije imena devojaka koje će im biti partnerke tokom godine. U pokušaju da se prekine sa paganskim običajem, tadašnji papa naredio je da se umesto imena devojaka u kutiju ubace imena svetaca – muškarci i žene izvlačili bi ime sveca na koga će se ugledati tokom godine.

Međutim, mladi Rimljani nisu bili oduševljeni takvim izmenama. Umesto paganskog boga Luperkusa, u čiju čast se održavala lutrija, crkva je tragala za prigodnim svecem koji će zauzeti njegovo mesto. Našli su ga u Valentinu.ljubavno pismo

Sve je počelo 13. februara 270. godine, kada je Valentin, lepi biskup iz Ternija, voljenoj devojci poslao pismo u kome joj je otkrio svoja osećanja i zahvalio na ljubavi koju mu je pružila. Sutradan, Valentinu je odrubljena glava, a da ironija sudbine bude veća, dželat je bio otac njegove devojke. Očajna devojka je, bacajući se ocu pred noge, pokušala da izmoli milost. Na žalost, zavesa se definitivno spustila na Valentinov život, ali ne i na njihovu ljubav, koja se i danas pamti.

Početkom XIX veka počela je komercijalizacija praznika, a pošte su imale pune ruke posla zbog slanja ljubavnih pisama.

Stotinama godina unazad deca u Engleskoj imala su običaj da se na taj dan obuku kao odrasli i pevaju od kuće do kuće. Običaj u Velsu bio je da se u drvene kašike ureže srce i ključevi koji su prenosili poruku da bi nečije srce moglo da se „otključa“. U nekim zemljama mlada žena mogla je da primi i neki odevni predmet od muškarca – ako bi ga prihvatila značilo bi da želi da se uda za njega. Postoje i verovanja da će se žena udati za mornara ako na Dan zaljubljenih ugleda crvendaća kako leti, a ako ugleda vrapca udaće se za siromašnog čoveka sa kojim će ipak biti srećna. Valentin čestitke svoju veliku popularnost dostigle su još u srednjem veku, iako su pisane čestitke zaljubljenih počele da se pojavljuju tek nakon 1400. godine. Postoji pesma-pozdrav iz 1415. godine, kao jedno od najstarijih pisama poslatih na Dan zaljubljenih. Pozdrav je napisao Čarls, vojvoda od Orleana, svojoj ženi dok je bio zatvoren u kuli u Londonu nakon hapšenja u bici kod Aginkourta. Pismo je sada deo rukopisne zbirke Britanske biblioteke u Londonu. Nekoliko godina kasnije veruje se da je i kralj Henri V angažovao pisca po imenu Džon Lidgate da komponuje pesmu Katarini od Valoa.

U Velikoj Britaniji Dan zaljubljenih počeo je da se obeležava u XVII veku. Do sredine XVIII veka bilo je uobičajeno za prijatelje svih društvenih slojeva da razmenjuju nežnosti ili rukom pisane beleške. Vremenom gotove kartice pojednostavile su način da ljudi izraze svoje emocije. Jeftinija poštarina takođe je doprinela povećanju popularnosti slanja čestitki, pozdrava na Dan zaljubljenih.srce

Zahvaljujući marketingu Dan zaljubljenih pojavio se i u Japanu i Koreji kao dan na koji žene, manje muškarci, poklanjaju slatkiše, čokoladu ili cveće ljudima koji su im dragi, što je postala obaveza. One koje rade u kancelarijama najčešće svim svojim muškim kolegama daju poklone. U kineskoj kulturi postoji sličan praznik koji predstavlja ekvivalent Danu zaljubljenih. On se naziva Noć sedmica i proslavlja se sedmog dana sedmog meseca lunarnog kalendara. Postoji još jedna kineska verzija Dana zaljubljenih, koja se obeležava 15. dana prvog meseca lunarnog kalendara. To je takođe i „Poslednji dan kineske Nove godine“, jer Kinezi proslavljaju svoju Novu godinu čitavih 15 dana. Tokom tog dana devojke tradicionalno zapisuju svoja imena i adrese na mandarinama, a danas svoje ime, adresu, broj mobilnog telefona, kao i imejl adresu, da bi bacile mandarinu u reku u potrazi za budućom simpatijom. Danas to nije tradicija koja preovlađuje.

Diskretno taj popularni datum i u Iranu obeležava većina zaljubljenih, uprkos protivljenju islamske vlade koja to ne odobrava, smatrajući da je to kopiranje Zapada. Prema jevrejskoj tradiciji 15. dan meseca Av-a – Tu B›Av proslavlja se kao praznik ljubavi. U drevna vremena devojke bi obukle bele haljine i plesale u vinogradima, gde bi ih čekali momci. U modernoj izraelskoj kulturi to je omiljeni dan za izjavljivanje ljubavi, za bračne ponude i poklanjanje čestitke ili cveća.

Dan Svetog Valentina ne postoji u Brazilu. Umesto toga Dia dos Namorados proslavlja se 12. juna kada parovi razmenjuju poklone kao što su čokolade, čestitke, a obično i buketi cveća.

U Kolumbiji se Día del amor y la amistad iz komercijalnih razloga proslavlja trećeg petka i subote u septembru. Kod Kolumbijaca vrlo je popularna tradicija „tajnog prijatelja“, koja se sastoji u tome da se svakom učesniku nasumice odredi osoba kojoj će dati anonimni poklon. Meksikanci Día del amor y la amistad proslavljaju na sličan način kao i stanovnici Kolumbije, ali ne u septembru, već kao i u mnogim drugim zemljama 14. februara.

Dan zaljubljenih se u Finskoj naziva Ystävänpäivä, što u prevodu znači Dan prijatelja. Taj dan više se vezuje za podsećanje na prijatelje, nego za zaljubljene.

I tako je ljubav dobila svoj dan, iako treba da je slavimo svaki dan.

Nema komentara

Odgovorite