Četrnaest godina od bombardovanja

- -
0

bombardovanjeStravičan osećaj da nam avioni natovareni smrtonosnim bombama lete nad glavama i da svakog momenta mogu u prah pretvoriti nas i naše domove nećemo  nikada zaboraviti. Prošlo je 14 godina od tada.

Tokom 78 dana bombardovanja, u 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno 50.000 razornih projektila. Poginulo je, ili nestalo, 1.008 pripadnika vojske i policije, od kojih je 659 pripadnika vojske, a 349 pripadnika policije. Teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.

Brojna infrastruktura u našoj zemlji teško je stradala. Ukupno je oštećeno 1.852 objekta i uništeno 1.365, od čega je oštećeno 907 civilnih objekata, a uništeno 119. Oštećeno je i 109 energetskih postrojenja, 100 obrazovnih ustanova i 176 verskih, kulturnih i sportskih objekata.

Napad je formalno počeo na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a jugoslovenska Vlada iste noći proglasila je ratno stanje. Svemu su prethodili neuspešni pregovori o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine. SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora.

Neposredni povod za bombardovanje SRJ bila je akcija srpske policije u Račku, jednom od najvećih uporišta takozvane OVK, 15. januara 1999. godine. Tadašnji šef Verifikacione komisije OEBS na Kosmetu, američki general penzioner Vilijem Voker, predstavio je ovu akciju javnosti kao “masakr” albanskih civila.

Napad na našu zemlju zavšren je 10. juna usvajanjem Rezolucije 1244 SB UN. Dan ranije predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO su u Kumanovu, pod jednim šatorom, potpisali Vojnotehnički sporazum, kojim je utanačeno povlačenje naših vojnih i policijskih snaga, kao i ulazak u južnu srpsku pokrajinu međunarodnih trupa Kfora.

U Kragujevcu se 218 puta oglasio signal vazdušne opasnosti, a grad i najbliža okolina bili su izloženi neposrednim dejstvima 20 puta. Prvo dejstvo usledilo je 24. marta, desetak minuta nakon oglašavanja signala za prvu vazdušnu opasnost, kada je oko 20:35 sati pogođena kasarna «Milan Blagojević». Kragujevac je najviše stradao 9. i 12. aprila kada je pogođena «Zastava», 15. aprila kasarna «Radomir Putnik» i kasarna u «Divostinu» i 8. maja kada je bomba pogodila poštu u naselju Aerodrom.

 

 

Deo teksta preuzet sa: Telegraf. rs

Nema komentara

Odgovorite