Božićna česnica

- -
0

božićna česnicaCentralno mesto uz badnjak u gotovo svakom srpskom pravoslavnom domu zauzima božićna česnica. Ovaj deo praznične trpeze simbolizuje napredak i blagostanje u kući i zdravlje porodice.

Prema tumačenjima etnologa, česnica spada u hlebne ili beskrvne žrtve i njene korene treba tražiti u starozavetnim pričama o prinošenju žrtvi Bogu. Sa hrišćanstvom ona je dobila simboliku Hristovog tela, koje je sastavni deo svete tajne pričesti.

Za česnicu se vezuje veliki broj običaja, kojima se naročito raduju najmlađi. U česnicu se, u gotovo svim krajevima gde žive Srbi, stavlja zlatan novčić i za ručkom se isključivo lomi rukama. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić imaće sreće u toku naredne godine.

Česnica se simbolično mesi na Badnje veče, za domaćice za to koriste i malo Bogojavljenske vodice, a peče se u rano svitanje na Božić. Česnica i izgledom ukazuje na radost praznika, pa se najčešće ukrašava simbolima sreće i zdravlja ili Hristovim monogramima.

Etnolozi podsećaju da božićni kolač, osim hrišćanskim simbolima, domaćice i danas, iako ne znaju njegovo značenje, šaraju “gromovitim znakom” drevnog slovenskog boga groma Peruna, koji podseća na latinično slovo “s” koje je uvijeno u spiralu na krajevima. Svi manji kolači u obliku šake ratara, krave, kokoške su sećanje na žrtve koje su stari Sloveni prinosili kraj svetog hrastovog drveta.

Nema komentara

Odgovorite