Bjeletić: Značajna ulaganja u kulturu

- -
4

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je na zahtev Ministarstva kulture i informisanja u 15 gradova i opština, sproveo istraživanje pod nazivom „Modeli lokalnih kulturnih politika kao osnov za povećanje kulturne participacije“, kojim je obuhvaćen i grad Kragujevac. U nekim segmentima istraživanja, Kragujevac je visoko pozicioniran u odnosu na druge gradove, a naročito u izdvajanju budžetskih sredstava za oblast kulture i posećenosti kulturnih događaja koje organizuju ustanove kulture.

“U periodu od 2010. do 2014. godine grad Kragujevac je za kulturu izdvajao od 220 do 260 miliona dinara sredstava iz budžeta, od 2015. do 2018. taj iznos je od 320 do 400 miliona dinara što nas sa realizacijom budžeta u 2017. godini od 7,16% u odnosu na druge gradove sa procentom izdavajanja od 6,59% bolje pozicionira”, kazao je član Gradskog veća Krgujevca Bjeletić.

Na plate i zakonske obaveze izdavaja se 78,7 % od ukupnog budžeta za kulturu, a za programske aktivnosti 22%, što je za tri procenta više od proseka gradova obuhvaćenih istraživanjem.

Nije dobro to, kaže Bjeletić, što su ustanove kulture i udruženja registrovana za obavljanje kulturnih delatnosti oslonjena na finansiranje samo iz gradskih budžetskih sredstava i ne postoje pokušaji apliciranja prema međunarodnim fondovima koji podržavaju kulturu.

“Zbog toga smo u protekle dve godine organizovali radionice na temu kako ovladati veštinama za uspešno pisanje projekata, što ćemo u skladu sa potrebama kulturnih poslenika nastaviti da radimo i dalje. Jedan smo od retkih gradova koji je uspeo da osmisli i realizuje niz novih manifestacija i kulturnih sadržaja: kragujevačko bijenale likovne umetnosti, festival pozorišnih trupa BAŠ teatar, šumadijski džez i bluz festival, festival uličnih svirača. Takođe, osnovani su i novi ansambli, a to su simfonijski orkestar, prošle godine i akademski orkestar akordeonista čiji će se nastup u dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu naći na DVD-u, produkcijskom prvencu Muzičkog centra”, kaže Bjeletić.

Posle Novog Sada, Kragujevac izdvaja najviše sredstava po konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture, koja su u periodu od 2010. do 2014. iznosila od 1,7 do 7,5 miliona dinara, a od 2015. godine od 30 do 40 miliona.

Bjeletić je najavio uskoro objavljivanje konkursa za ovu godinu.

“Važna nam je saradnja sa predstavnicima civilnog sektora odnosno udruženjima registovanim za obavljanje kulturnih delatnosti. To je način da ojačamo kulturnu scenu i damo im mogućnost da realizuju svoje ideje u čemu i uspevamo. To i jeste suština mera kulturne politike koju vodimo i koja je danas predvidiva”, kazao je Bjeletić.

Dominantnu ulogu na gradskoj kulturnoj sceni ima Knjaževsko srpski teatar koji je 2018. godine prodao 14.379 ulaznica (ukupan broj posetilaca je veći od 17 hiljada), što je blizu 10 hiljada više u odnosu na 2008. godinu. Događaje u organizaciji Muzičkog centra 2011. godine posetilo je 2.250 ljudi, a 2017 i 2018.godine oko 9.000. Ustanova kulture Spomen park Kragujevački oktobar 2017. beleži 36.000 posetilaca a 2018. godine 44.390.

4 Komentara

  1. Bjeletić treba da podnese ostavku a ne da se hvali jer je 200 godina od osnivanja prestonice obeležio sa :

    – sa Arsenal festom koji svake godine sa vibracijom od zvuka uništi i ono malo stakala što je ostalo u Arsenalu koji je pod najvećom zaštitom države kao spomenik kulture a u koji Kragujevac nije uložio ni dinar i od kako je Bjeletić većnik je potpuno uništen, nego ga besplatno daje festivalu od kojeg neko ima lične koristi a sve sa dozvolom Bjeletića
    -sa trotoarima i fasadama zgrada u Starom jezgru koje je zaštićeno kao spomenik kulture koje se obrušavaju na prolaznike i gde su rupčage oko svih objekata kulture u centru i to sve dok se Kragujevac progla[ava ya turisti;ku prestonicu
    -sa gaćama i hulahop čarapama ispred najvažnije i najstarije zgrade Suda koja je takodje spomenik kulture
    -sa katastrofalnom odlukom da uradi repliku kuće koja je bila STRAĆARA samo zato što je u njoj stanovao Djura umesto da kao što su neki predlagali tu sagradi objekat sa stanovima za najuglednije radnike iz kulture i klubom književnika u prizemlju on pravi VINSKI PODRUM
    -skandaloznim spomenikom Milošu isečenim na pola sa figurom i sabljom utopljenom u beton
    -nepostojanjem depoa za Narodni muzej
    -sa vašarima oko Miloševog dvora
    -sa izgradnjom garaže ispod pijace umesto izmeštanjem Pijace i pretvaranjem pijačne zgrade u objekat kulture
    -sa nepokošenim i neuredjenim Šumaricama sem kada je oktobar mesec
    -sa uličnim pevačima turbo muzike a ne klasične muzike usred peške zone koje niko ne opominje a koji su celo leto pevali jer ih Bjeletić štiti i ne reaguje i tako bruka Kragujevac

Odgovorite