Prijem za srebrne paratriatlonce

- -
0

I pored ekstremno niske temperature vode i jakog vetra, kao i teške povrede koju je jedan od njih imao, dvojac Marko Pavlović – Lazar Filipović vratio se sa Svetskog prvenstva u paratriatlonu održanom na Novom Zelandu sa srebrnom medaljom i postigao istorijski uspeh u ovoj sportskoj dicsiplini.

Oni još uvek nisu svesni da su ispisali vrlo važne stranice istorije ovog sporta u Srbiji. Biti drugi u Sbiji velika je stvar, biti drugi u regionu, još je veće priznanje, ali drugo mesto na Svetskom prvenstvu je herojski uspeh male ekipe ljudi okupljene oko paratriatlonaca koji su, isključivo upornošću i ulaganjem u sebe, iscrtali putokaz svim sportistima.

Na prijemu u Skupštini grada pričali su o tome koliko je bilo teško nastupiti na ovom prestižnom takmičenju.

Povreda na treningu još bi se nekako i podnela, ali povreda na putu ka treningu, mogla bi da obeshrabri i najčvršću volju. To se ipak nije desilo Lazaru Filipoviću koji je, zbog saobraćajne nesreće na putu do treninga u kojoj je polomio ruku i rebra, bio van priprema dve nedelje pred takmičenje.

“Da sam se povredio dva, tri dana pred odlazak, lakše bi mi bilo, bio bih više pripremljen. Ovako, dve nedelje bez treninga, dosta su nas uplašile, ali nisu obeshrabrile. Na svoju odgovornost skinuo sam gips, otišao kod kinopraktičara i, uz velike bolove i napor, ipak smo postigli to što smo postigli, mnogo više od svih očekivanja”, objašnjava Filipović kako se rutinsko putovanje pretvorilo u noćnu moru.

“Da nije bilo ove povrede, mogli smo da budemo prvi. Siguran sam da već na narednom takmičenju možemo da preokrenemo  pozicije na vrhu liste u našu korist i budemo prvi”, dodaje Marko Pavlović.

Ekstremno loši vremenski uslovi koji su ih dočekali na Novom Zelandu uslovili su to da organizatori razmišljaju da potpuno izbace plivački deo i pojačaju trčanje. Međutim, deonica za plivanje ipak je bila samo skraćena, što je odgovaralo našim triatloncima zbog Filipovićeve povrede.

Naše triatlonce je na Novom Zelandu očekao ekstremno hladan okean, temperatura vode je bila samo 14.5 stepeni. U biciklističkom segmentu ometao ih je jak vetar i  biciklu nisu odradili kako su zamislili, pa je sve palo na trčanje, gde su startovali kao četvrtoplasirani.

“Izvukli smo totalni maksimum iz sebe, prestigli smo Kanađane, u poslednjih sto metara smo prestigli i svetske prvake Brazilce i stigli iza Britanaca sa 59 sekundi razlike”. objasnio je Pavlović.

On je, kao trener i učesnik, zahvalio gradu i svim sponzorima i prijateljima ekipe bez čije pomoći ne bi otišli, pa ni doneli medalje:

“Novi Zeland je odavde najdalja tačka na svetu. Put je trajao i koštao toliko da bez jako velike pomoći ne bismo mogli da odemo tamo. Zahvaljujemo svim sponzorima koji su nam izašli u susret. Zahvalio bih se Skupštini grada i svim sponzorima bez čije ogromne pomoći ne bismo mogli. Nadam se da ćemo nastaviti saradnju sa svima i učiniti ih još ponosnijim na naše zajedničke uspehe”, istakao je Pavlović.

[wzslider lightbox=”true”]

Nema komentara

Odgovorite