Priča između kopačke i štikle – Fudbalski sudija Marina Višnjić OTVORENO O RUŠENJU USTALJENOSTI!

- -
0
Kada pomislimo na fudbalskog sudiju, sasvim sam siguran da vam prvo ne padne na pamet devojka. Međutim, vreme se menja, a sa vremenom i ustaljene norme. Jedna od devojaka koja ”ruši” nepisana pravila jeste Marina Višnjić. Ona je dokaz da osoba svojim trudom može da ostvari svoje snove za kratko vreme samo ukoliko dovoljno veruje u sebe. Marina niže uspehe od kojih su pored ostalih vredni pomena uloga sudije za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo do 17. god za devojke u Holandiji, kvalifikacije za Svetsko prvenstvo seniorki u Moldaviji i kvalifikacije za Ligu Šampiona u Ukrajini,  finale turnira u Švedskoj za devojčice između PSG i Espanyol.
Kragujevčanka se nalazi na Fifa listi, a trenutno sudi muškarcima Srpsku ligu ”Zapad”, i Super ligu za žene.  Pored toga, Marina je uvek brinula o svom obrazovanju, pa se može pohvaliti diplomom Ekonomskog fakulteta. 

Kada će to da je žena sudija prestati da bude “vest” i početi da se podrazumeva kao nešto uobičajno?

Iskreno smatram da prisustvo žena u fudbalu danas i nije toliko iznenađenje, te da predrasude o tome polako nestaju. Kao potvrda tome jeste činjenica da devojke danas sude više rangove takmičenja u muškom fudbalu, kao što su Prva i Super liga. Svakako da i dalje postoji određena rezervisanost prema ženama u fudbalu, ali se iskreno nadam da će se većim angažovanjem devojaka postići ravnopravnost kako u ostalim sportovima tako i u fudbalu.

Možete li da nam izdvojite tri osnovne osobine vrhunskog sudije?

Vrhunski sudija treba da poseduje niz karakteristika, a kao najznačajnije izdvojila bih autoritet, pravičnost i integritet.

Osećate li da postoje neke predrasude prema vama zbog toga što ste žensko, i na terenu i van njega?

Generalno, mislim da i dalje postoje predrasude, ali u dosta manjoj meri nego ranije. Na terenu možda i postoje predrasude, ali me one svakako ne dotiču. U početku je postojao osećaj nesigurnosti, ali je vremenom sa sticanjem iskustva i građenjem ličnog integriteta sve preraslo u lično zadovoljstvo. Privatno, van terena, kada je pištaljka po strani, predrasude nestaju. Čak šta više, ljudi, posebno muško društvo, sa oduševljenjem reaguju na to da se bavim fudbalskim suđenjem i rado sa mnom prokomentraišu svaku utakmicu.

Otkud tolika ljubav prema sportu, da li redovno pratite i gledate fudbal?

Ljubav prema sportu postoji od malih nogu. Kratko sam trenirala košarku, ali fudbal je nešto što me je uvek privlačilo. Ispunjuje me da redovno pratim i gledam utakmice, s tim da se posebno fokusiram na suđenje sa ciljem profesionalne edukacije.

Kako su reagovali momci u vašem mlađem peridu života na to da ste fudbalski sudija? Da li je nekoga to odbijalo?

Odluka da se posvetim sudijskom pozivu naišla je na različite reakcije. Iako je u ranijem periodu većina muškog društva smatralo to krajnje simpatičnim, svakako da su postojale kritike i predrasude prema mom prisustvu i generalno prisustvu devojaka u fudbalu. Iz ličnog iskustva mogu reći da bilo kakve predrasude, koje su svakako postojale, nisu me obeshrabrile niti uticale na promenu mog stava. Uz podršku porodice, i svog verenika, koji je inače takođe fudbalski sudija, uspela sam da istrajem u svemu tome.

Koji su tvoji krajnji ciljevi u ovom poslu?

Krajnje ciljeve smatram kao određenu granicu. Fokusiram se ka postepenom sticanju znanja i profesionalnom usavršavanju. Uvek sebi postavljam novi cilj, viši i zahtevniji  i trudim se da radom i zalaganjem dam svoj maksimum i taj cilj ispunim. Iskrena želja mi je da jednog dana sudim Svetsko i Evropsko prvenstvo za žene.

Da li si lično svojim radom razbila neke predrasude koje se tiču toga da se jedna devojka bavi fudbalom, u ulozi sudije?

Smatram da jesam. Kako svojim ličnim radom, tako i podrškom od strane relevantnih institucija u fudbalu, uspela sam donekle da promovišem prisustvo žena u fudbalu i time u određenoj meri promenim svest ljudi i okoline.

Kada se rodila ljubav prema sportu?

Fudbal sam zavolela od malih nogu igrajući sa braćom i ostalim dečacima u naselju i školskom dvorištu. Fudbalska igra mi je bila privlačna, tako da sam odlučila da se aktivno uključim i treniram. Sa još nekoliko devojčica, priključila sam se školi fudbala „Fitness“. Zajedno sa dečacima trenirala sam i igrala utakmice 2 god. Kasnije sam nastavila da treniram u ženskom fudbalskom klubu „Šumadija“ iz Kragujevca. U tom klubu provela sam 5 god, a nakon toga još godinu dana u ženskom fudbalskom klubu „Napredak“ iz Kruševca.

Imala sam želju da se oprobam i u suđenju fudbalskih utakmica, tako da sam odlučila da završim Školu za fudbalske sudije. Već tada sam shvatila da mi je suđenje bilo privlačnije i interesantnije, i 2008. god sam aktivno počela da sudim. U sudijskom pozivu zaista uživam i trudim se da pružim svoj maksimum.

 

Nema komentara

Odgovorite