“Pozitivni diktator” Švaba Đurđević o Kragujevcu, Taškentu, trenerskim mukama…

- -
0

Za sebe kaže da je pozitivni diktator koji u igri traži agresiju i koji uvek ima pobedničke ambicije. Međutim, iako je na trenutak zaustavio kola koja su beznadežno jurila strmoglavicom, njegova trenerska filozofija, kako sada stvari stoje, nije mnogo pomogla fudbalskom klubu Radnički iz Kragujevca. Dejan Đurđević Švaba neslavno je završio polusezonu pa zimuje u zoni ispadanja, a ugovor mu prestaje sa istekom ove godine. Ipak, kaže da je spreman da ostane ukoliko se neke kockice slože onako kako bi on voleo.
“Naravno da niko ne može biti zadovoljan pozicijom na kojoj smo završili polusezonu. Desile su se brojne povrede koje nismo mogli da predvidimo, to nas je prilično omelo u planovima. Znamo svi da smo dužni navijačima i verujem da će svi u klubu, sa mnom ili bez mene, biti motivisani da se iskupe za ove loše rezultate. Grad kao što je Kragujevac mora da ima standardnog prvoligaša. Navijači su sa pravom ogorčeni i nikome nije svejedno. Ovo je bolan i neprijatan trenutak za sve. Ljudi iz uprave učinili su sve da meni, mojim saradnicima i igračima bude dobro. Njihova odgovornost u ovom trenutkuje najmanja, a najveća na nama iz struke”, ističe šef struke Crvenih đavola na početku razgovora.

Činjenica je, ipak, da u Radničkom trenutno nema čoveka koji bi najednom uneo elan u ekipu, jer se niko nije latio užarene predsedničke funkcije. Đurđević zna da problemi neće prestati preko noći. Uostalom, i sam se našao u sličnoj situaciji kada je preuzeo Radnički i posle dva dana pretrpeo poraz od BSK-a u 14. meču u nizu u kojem Kragujevčani nisu upisali pobedu.
“Vreme je mnogo bitan faktor u fudbalu. Treba upoznati stvari iznutra. Sa igračima živiš 30 života – jedan se zaljubio, jedan ima egzistencijalne probleme, jedan zdravstvene… Trener mora da poznaje igrače, da bude dobar psiholog, prijatelj. Ne sme se potisnuti ničija ličnost. Ja sam njima na raspolaganju za sve što je potrebno. Uvek možemo da pričamo o bilo čemu. To je dobra baza za postizanje rezultata na terenu. Spolja se vidi samo skor sa kojim se rastajete od protivnika. Iz tih razloga sam izuzetno ishvalio svog prethodnika Slavenka Kuzeljevića, jer nije lako voditi ni jedan klub”, ističe Đurđević, koji je na klupu Radničkog 1923 seo početkom oktobra i mnoge zaintrigirao izjavom da je znao da će se jednog dana naći na tom mestu.

“Od 2007. godine sam vezan za Kragujevac kada sam, kao selektor kadetske reprezentacije, bio na prvoj utakmici odigranoj na renoviranom stadionu ‘Čika Dača’. Imam ovde dosta prijatelja i uvek sam prijatno provodio vreme u ovom gradu. Normalno je da trener teži da bude vođa ekipe u mestu za koji ga nešto lepo vezuje. Moji kriterijumi su uvek bili visoki, a Kragujevac je grad koji u poslednje vreme izuzetno mnogo ulaže u sport”, objašnjava Švaba čuvenu izjavu sa konferencije na kojoj je promovisan kao trener.

I tako se vratio u fudbalu posle egzotične epizode u Uzbekistanu, tačnije u Pahtakoru.
“Ne samo fudbalska, to je i životna egzotika. Sve je tamo drugačije, običaji, vera, ljudi, hrana, klima, a naročito način na koji se ispoljava ljubav prema klubu za koji se navija. Navijači su tamo povučeniji nego ovde, ustručavaju se da priđu nekome iz kluba. Proputovao sam ceo svet i mislio sam da ne može da me iznenadi ništa, ali taj deo Azije je zaista nešto specifično. Dođeš u Taškent, glavni grad Uzbekistana, koji zvanično ima preko 2.200.000 stanovnika, za koji nikad do tada nisi ni čuo, a ugoste te kao da si, recimo, visoka delegacija neke države. To je neopisivo. Inače mislim da je za naše trenere azijsko tržište realna šansa, a ne Evropa”, ističe popularni Švaba, koji nam objašnjava i kako je dobio nadimak.

“Švaba je moj nadimak od detinjstva. Bio sam plav, svetao. Posle, kada sam započeo igračku karijeru, pokazao sam karakter, upornost, agresiju, što je samo potvrdilo moj nadimak. Ja sam pozitivni diktator”, zaključio je Đurđević.

Izvor: Mozzart Sport/Jovana Mladenović

Nema komentara

Odgovorite