Damir Burić:Drago mi je što Kragujevčani sve više prate vaterpolo

- -
0

On je prvi hrvatski reprezentativac od raspada SFRJ koji je zaigrao za neki srpski klub. Damir Burić, sa olimpijskim zlatom iz Londona došao je u grad koji do skoro nije ni imao zatvoren bazen, a ni vaterpolo klub. Sada ovaj vrhunski vaterpolista, zajedno sa najzvučnijim imenima ovog sporta u Evropi i svetu, ispisuje stranice za istoriju kragujevačkog vaterpola. Način na koji VK Radnički pravi ogromne korake za kratko vreme, od prvog treninga do borbe za medalje Kupa Evrope, nesvakidašnji je.
To nije obična situacija, mislim da je ovo prvi put da se odjednom sastavi ovako vrhunska ekipa. Za ovo što Radnički sada ima potrebno je duže vreme. Na ovom bazenu su odlični uslovi za treniranje i sjajni su ljudi u klubu. Takođe, vidim da Kragujevčani jako vole sport i drago mi je što u sve većem broju prate vaterpolo, počeo je priču za Mozzart Sport bek Radničkog koji, sem olimpijskog zlata, ima i dve Evrolige, a bio je i prvak sveta sa Hrvatima.

Otkud u Kraguejvcu?
Slučajno sam došao u Radnički. Moj bivši klub, Pro Reko, ostao je bez sponzora, a desetak igrača ostalo je bez angažmana dosta kasno. Mogućnost traženja novog kluba bila je dosta sužena. Najbolji klubovi Evrope već su zatvorili svoje liste igrača. Imao sam nekoliko ponuda, ali me u zadnji čas pozvao Filip Filipović i objasnio šta se dešava ovde u Kragujevcu. Brzo smo se dogovorili i sada sam tu gde sam.

Kako si se snašao u Kragujevcu i kako provodiš svoje slobodno vreme ovde?
Nisam ništa znao o gradu, nikada pre ovde nisam bio, pa nisam ništa ni očekivao. Sada mogu da kažem da je sve super ispalo, zadovoljan sam načinom života i treniranja ovde. Sa saigračima se dosta družim, niko od nas nije odavde pa smo upućeni jedni na druge. Među nama nema razlika u tome da li je neko mlađi ili stariji, ili odakle je ko, svi se baš odlično slažemo. Za sada sam zaista prezadovoljan svime što imam u Kragujevcu, kako u bazenu, tako i van njega.

Porodica je sa tobom ovde. Kako su se oni snašli, kako ispunjavaju vreme dok si ti okupiran obavezama vezanim za vaterpolo?
Najviše vremena provodim sa porodicom. Moj sin ima samo pet meseci, pa sa bebom nikad nije dosadno, nikad nije teško naći zanimaciju. Supruga i ja sve vreme posvećujemo samo njemu. Dok ja imam sportske obaveze, oni se druže sa devojkama i ženama mojih kolega. Svi su nas sjajno prihvatili i adaptacija nije bila nikakav problem.

Kragujevac je grad koji dosta ulaže u sport i ima dugu sportsku i navijačku tradiciju, dosta klubova. Da li pratiš nešto mimo vaterpola?
Bio sam jednom sa saigračima na košarci u hali ‘Jezero’. Nemam baš puno vremena, nažalost. Kad budem bio u prilici, voleo bih da gledam rukomet. Kad sam dolazio u Kragujevac čuo sam da se ovde mnogo ulaže u sport, ja generalno volim sport, pa me to jako raduje.

Najbolji glas o gradu u poslednje vreme prenosite upravo vi, vaterpolisti. Rušite sve pred sobom i niste naišli na ozbiljnu prepreku, sem u utakmici protiv Partizana, koga ste takođe potopili u svom bazenu i dobro mu prodrmali šampionsku krunu. Koji su po tvom mišljenu dometi Radničkog u bliskoj budućnosti?
Realno, imamo jako kvalitetne igrače u ekipi, ali još nismo dostigli najviši nivo forme. Međutim, odlika velikih ekipa je da pobeđuju i kad igraju lošije, a naše mogućnosti su daleko veće i treba nam još vremena da bismo se potpuno uigrali. Nadam se da ćemo igrati finale Kupa Evrope i smatram da će pobednika odlučiti nijanse, gol, dva. U Srbiji najveći protivnici su nam Partizan i Zvezda koji imaju dobre ekipe.

Imaš dosta saigrača sa velikim igračkim iskustvom, čini se da ste kompetentni da jedni drugima dajete savete i smernice. Da li praktikujete to i mišljenje kog kolege voliš da čuješ?
Jedini koji daje savete je naš glavni i odgovorni, trener Dejan Udovičić. Za njega imam samo reči hvale, radi jako dobro i interesantno, što je važno. Nisam mnogo puta radio sa zanimljivim trenerima, a sada na treningu nikad nije dosadno.

Poznato je da vaterpolo nije toliko aktuelan kao fudbal i košarka. Kreiranjem ovakve ekipe u Kragujevcu sigurno su mnogi dečaci videli u vama uzore i poželeli da zaplivaju pored vas. Šta bi savetovao onima koji žele jednog dana da budu vrhunski vaterpolisti poput tebe i tvojih saigrača?
Volja za rad je presudna. Za ovaj sport potrebno je puno odricanja, trenirate mnogo. Sa druge strane, vaterpolo je sport koji izgrađuje ličnost i radne navike. Na kraju, i ako ne postaneš vrhunski vaterpolista, imaćeš dobre navike koje će ti tokom života u mnogo čemu koristiti. Mnogo je više marketinga i svega posvećeno fudbalu nego vaterpolu, sport kojim se bavim četso je zanemarivan. Konkretno, u Kragujevcu deca koja treniraju imaju sjajne uslove za napredak. Ovaj bazen može da privuče decu da treniraju vaterpolo ili plivanje.

Šta je, po tvom mišljenju, najteže u vaterpolu?
Najteže je ono što gledaoci ne vide – trenirati. Naročito reprezentativci treniraju gotovo bez pauze. Evo, već deset godina nemamo neki veći odmor. Odmah nakon klupske sezone kreće reprezentativna. I tako u krug. To i mentalno i fizički jako iscrpljuje. Naravno, ako imaš dobre rezultate, lakše je, imaš dobru motivaciju. Treninge imamo dva puta dnevno, dosta radimo u teretani, mnogo plivamo, a to je nama vaterpolistima najmanje zanimljivo.

Gde je na utakmici najveća borba?
Najveća borba je između centra i beka. Tu ima dosta rvanja, čupanja. Ali sama utakmica je za sve nas veliko zadovoljstvo, svi treniramo da bismo igrali. Meni su najdraže utakmice velike važnosti, koje nešto odlučuju, protiv jakih protivnika.
Izvor: Jovana Mladenović/Mozzartsport

Nema komentara

Odgovorite