Ćapin: Atmosfera u “Jezeru” će biti luda i vrela

- -
0

OLYMPUS DIGITAL CAMERANakon trinaest godina na prvoligaškoj sceni i isto koliko klubova koje je do promenio, Aleksandar Ćapin je pojačao kragujevački Radnički nakon 3. kola Aba lige i od tada njegovo ime tokom svake utakmice odzvanja halom, a posle i u medijima i statistikama.

Igranje u Partizanu kroz mlađe kategorije bio je njegov razvojni put u svetu košarke, a afirmaciju kao senior je stekao u slovenačkoj Krki, klubu iz zemlje za koju i reprezentativno nastupa. Svoje ime je na košarkašku mapu upisivao na inostranim teritorijama, a sada po prvi put kao senior nastupa za neki srpski tim. Iz kola u kolo ABAa lige nosi laskavu titulu MVP-ja i od samog dolaska je postao miljenik kragujevačke publike.

Ekipi se nisi priključio na početku pripremnog i takmičarskog perioda, već nešto kasnije. Kako si uopšte stigao u Radnički i odmah uhvatio najbolji ritam?
“U tom trenutku nisam imao adekvatnu ponudu koji sam čekao iz inostranstva. Odmah me je privukla mogućnost da sarađujem sa Miroslavom Nikolićem, trenerom koga izuzetno poštujem. Imao sam dosta prilika da gledam njegove timove i uvek mi se sviđao njegov stil igre, pogotovo kako svojim igračima daje prostor da se razvijaju. Zato mi je bila velika želja da se isprobam kod njega i pokažem ono što umem. Iako sam u Kragujevac stigao nakon trećeg kola, perioda adaptacije gotovo da nije ni bilo. Svi uslovi za to da mogu da se koncentrišem samo na igru odmah su mi bili obezbeđeni. Trener i igrači su me jako lepo prihvatili, a odmah zatim i navijači. Svaki igrač voli da, kad dođe u neki klub, doprinese svojom energijom podizanju atmosfere u timu. Desilo se da smo zaređali neke pobede i kao tim podigli samopouzdanje, a i ja lično”.

Kako ti se sviđa život u Kragujevcu?
“Ovde sam prvi put, pa nisam imao nikakva očekivanja ni pretpostavke kako je. Nekad sam sa kadetima i juniorima samo svraćao. Jako sam prijatno iznenađen kako se ovaj grad podigao. Divno je što je porodica sa mnom ovde od početka. Vrlo brzo smo pronašli ritam. Oseća se da je u gradu sport jako bitan. Prija mi što je toliko vrhunskih sportista ovde sada, kao i na anšim utakmicama, to na najlepši način upotpunjuje atmosferu. Išao sam na vaterpolo jednom, volim da gledam taj sport kad imam vremena”.

Za vrlo kratko vreme si postao miljenik publike u hali Jezero. Svi su osetili tvoju energiju, srčansot, želju da se izboriš da svaki odigrani minut bude na maksimalnom nivou. Kakvu komunikaciju imaš sa publikom?
“Imam sreću da su me od samog početka Kragujevčani odlično prihvatili. Nema dileme, to je nešto što svakom igraču prija i mnogo znači. Publika u Jezeru to baš zna da prepozna i da nosi igrača kroz utakmicu, stvarno je šesti igrač. U trenucima kada nisam baš najbolje skoncentrisan, to navijanje bude nešto što me podigne”.

Kad već pričamo o navijačima, neizostavno je pomenuti jednu sjajnu stvar za srpsku košarku uopšte i naročito za klub u kome igraš, a to je da je Radnički jedan od retkih timova sa našeg prstora koji ima podršku publike i na evropskim gostovanjima. Samoorganizovana grupa Kragujevčana bodrila vas je u Mađarskoj i Sloveniji. Kako je to uticalo na ekipu?
“Posebne su emocije tada u svakome od nas. Kad neko prevali toliki put da te gleda, imaš dodatnu motivaciju i želju da odigraš što je bolje moguće, zarad obostranog zadovoljstva. Naša je stalna želja da budemo odlični pred njihovim očima, a naročito u takvim situacijama. Svaki igrač posebno voli da pobedi na gostovanju i proslavi sa svojima. Imam veliko poštovanje za njihove postupke i ceo tim je ponosan. Nažalost, za našu košarku postala je nesvakidašnja situacija da klubovi imaju podršku sa tribina na takvim gostovanjima, pa sam srećan da smo mi baš jedan od njih i da Evropi šaljemo tako lepu sliku. Verujem u to da i ako budemo imali teže momente i padove u igri, publika će nam pružati istu takvu podršku”.

Biti najkorisniji igrač ABA lige nekoliko kola uzastopno, provoditi i svih 40 minuta na terenu sigurno nije lako. Gde pronalaziš snagu i koncentraciju za tako nešto?
“Prvenstveno, želim da vratim publici energiju koju mi daje, da im se na taj način revanširam za podršku. Takođe, da sa trenerom uzajamno razmenjujem poštovanje i poverenje. Uvek mi je cilj da što bolje igram, zbog kluba i zbog sebe. Energija se prenosi sa publike na mene i na ceo tim. Bitno je i kontrolisati te emocije, da ne prevladaju tobom, da ne sagoriš od želje da se dokažeš. Ali publika zna, iako sam maksimalno skoncentrisan na igru, kad napravim neki dobar potez ili bitan poen, uvek pokažem na njih, oni znaju da su podjednako zaslužni za naše uspehe kao i mi sami.

Poslednje pobede Radnilčkog koje su daleko odjeknule, nad Partizanom i Krkom, za tebe verovatno imaju posebnu emotivnu obojenost. Sa Partizanom prvi koraci, sa Krkom prve afirmacije… Kakav je osećaj?
“U Partizanu sam napravio prve košarkaške korake. Za njihov seniorski tim nisam zaigrao nikada jer je u tom klubu tada moja pozicija bila opravdano zauzeta od strane dosta dobrih igrača. Ne bih imao mesta da se razvijem i dokažem kao mladi igrač. Imam sreću da je postojala obostrana svest o tome i razumevanje, pa sam karijeru izgradio u inostranstvu. Uvek je posebna draž igrati protiv bivših klubova, ali ne sa stavom da želiš nekome da pokažeš da je pogrešio što te je pustio da odeš, samo jednostavno uvek želiš da odigraš najbolje. Isto je i sa Krkom. Ovom prilikom bih želeo da kažem da Krku jesmo dobili sa dosta poena razlike, ali to realno nije pravi odnos snaga dva tima, oni nisu toliko lošiji od nas. Krka je mnogo bolji tim od te razlike, u trenutku su upali u silne probleme i promašaje, a mi smo se bolje snašli i kažnjavali to kontinuirano. Vrlo je lako moglo da bude drugačije”.

Ovo je definitivno jedna od tvojih najboljih sezona. Od dosta klubova i zemanlja koje si promenio, odakle nosiš najlepše igračke uspomene?
“U ruskom Lokomotivu sam bio naročito uspešan, ta sezona je bila moja odskočna daska da me kupi Žalgiris. Takođe, igrajući za Krku doživeo sam izuzetne uspehe. Lepe uspomene nosim i iz Varezea, Telekoma iz Bona. Budući da je sezona sa Radničkim još u toku, ne bih da je karakterišem preterano, ali sigurno će biti jedna od boljih. Crtu podvlačim tek na kraju. Tada pogledam sebi u lice i kažem bio si takav i takav. Za sada ide u dobrom smeru”.

Na početku sezone se kao cilj Radničkog pominjalo mesto među prvih šest ekipa. Već neko vreme tim je u sjajnom ritmu. Da li ste u međuvremenu pomerili ciljeve na više, koji su realni, a koji priželjkivani dometi kluba?
“Naravno da svi potajno priželjkijemo F4. Međutim, jako je teško pričati o realnosti ili nerealnosti u ovakvoj sezoni kada su snage timova u ABA ligi gotovo izjednačene. Lično bih voleo da izborimo primarni cilj – da budemo među prvih šest, a svi se borimo, naravno, da stignemo i do F4. Bitno je da idemo korak po korak, da obezbedimo Evropu za sledeću godinu”.

Danas u Kragujevcu počinje finalni turnir Kupa Radivoja Koraća. U nedeljama koje su prethodile, bilo je mnogo neizvesnosti oko registracije igrača, prepucavanja između KSS i klubova koji su imali tih problema, kao i Radnički. Kako je sve to uticalo na igrače i šta očekuješ od Kupa?
“Bili smo iznenađeni celom situacijom, nismo znali kako će sve to da se završi. Ipak smo morali da prihvatimo kao činjenicu da postoji takav nesporazum i da nezavisno od toga moramo da treniramo punom snagom, bez ulaženja u to ko je kriv, a ko je u pravu. Na nama je sada da iz toga što imamo, kao i drugi klubovi, izvučemo maksimum. Sistem eliminacije kakav je na Kupu nosi posebnu draž. Nema druge šanse, da bi išao dalje, moraš da savladaš svakog protivnika. Sada mislimo samo na Metalac. Ne sumnjam da će atmosfera u Jezeru biti luda i vrela”.

Izvor, foto: mozzartsport, Jovana Mladenović

Slične vesti

Nema komentara

Odgovorite