Za lep početak godine: “Učenica profesora Džojsa”

- -
0

ucenica_profesora_dzojsa-ljiljana_tomanovic_ponomarev_vLjubavni roman sa naznakom drame “Učenica profeosra Džojsa” autorke Ljiljane Tomanović Ponomarev, idealno je štivo za opuštanje nakon novogodišnje euforije.

Osamnaestogodišnja lepotica Manja, Crnogorka iz imućne bokeljske porodice, vodiće vas kroz intimne razgovore sa dušom, snažne borbe sa sudbinom i bezgranične obrise želje za slobodom. Tokom Drugog svetskog rata Manja u Trstu pohađa časove engleskog jezika kod pisca Džemsa Džojsa, čije joj priče ubrzo postaju zvezda vodilja kroz život. Iako obrazovana i otvorenog duha, ona pogrešno shvata književnikove savete o slobodi i ljudskoj potrebi za avanturom, i zaljubljuje se u barona De Rosetija, sredovečnog italijanskog zavodnika sa kojim se upušta u avanturu, kobnu po njen i ugled njene porodice. Posle ovog skandala, Manju prisilno vraćaju u Boku Kotorsku i udaju za Filipa, njenog najboljeg druga iz mladosti.

Prefinjena Manja vodi iscrpnu borbu sa nezadovoljstvom koje joj je doneo brak sa Filipom sve dok se ne pojavi Marko, zbog koga će njen brak poći stranputicom.

Dirljiv i poučan roman preispituje granice ljubavi, diriguje o ženskoj patnji usled nedostatka razumevanja i zadovoljenja ambicioznih apetita i piše priču o izdaji, naglim promenama o životu i nepravdi.

“Besomučna radost istog trena planu u sinjorininom srcu i ona se za tren oka, sa cipelama, haljinom i šeširićem na glavi, a pismom u tašni, nađe na vratima stana i sjuri niz stepenice ne pogledavši na sat. Za njom je kaskala tetka, da je isprati. Pre nego što je ušla u kola koja su se zaustavila ispred kuće, sinjorina Manja šeretski došapnu tetki spuštajući poljubac na njen obraz: „Nemoj, molim te, da te brine ako malo zakasnim na ručak.“
No čim su kola zašla iza prvog ćoška, viknu vozaču da stane. Izađe lagano iz kola, ne skidajući rukavicu namesti plavi šeširić s nojevom peruškom, a zatim vozaču, iznenađenom obrtom situacije, u ruku gurnu sitniš. Malo je zastala kao da okleva na koju stranu da krene, pa svesna da je poranila i da ima vremena napretek, zacrta jedan širi plan kretanja birajući putanju koja joj se sviđa. Preslišavala se zastajkujući: „Iz Via Spiridone izaći ću na Via nuovu, pa odatle pravo na Pjacu di Fjore. Obožavam nedeljnu gužvu. I šarenilo cvetne pijace!“ Unapred se radovala jer ju je pjaca od detinjstva
opčinjavala.”

 

Nema komentara

Odgovorite