(Pred)izborni cirkus

- -
0

Koliko sam samo, kao i svi, čekala predizbornu tišinu. Jedva sam čekala. Mislila sam najzad ćemo svi lepo odmoriti  od političkog marketinga, emislija, poseta. I počela je predizborna tišina i tek nam je onda svima pozlilo.

Petak ujutru, oko pola 8, budi me poruka – jedan od visokih državnih funkcionera podseća me da su izbori u nedelju!  Dobro, rekoh, i nastavih da spavam. Tj. mislila sam da ću nastaviti da spavam. Posle pola sata, opet poruka i opet isti pošiljalac i opet isti tekst poruke. Greška u sistemu ili prava stvar, ne znam. S jedne strane, tokom predizborne kampanje su nam toliko isprali mozak da smo svi sluđeni i možda zaista treba da nam se ponovi. A s druge strane, posle svega, da li je moguće zaboraviti datum izbora!? Ok, rekoh, poslaće par poruka, radili su to i ranije.

Međutim, do petka uveče imala sam već deset poruka , nisam ni znala da sam tako bliska s dvojicom lidera najjačih političkih stranaka u zemlji, pa smo i na ćao-ćao. Nego, vidim, komunikacija je jednosmerna, ne mogu im uzvratiti poruku, naravno. Nešto mi je poznat taj model – oni teraju svoje, a ti trpiš i nerviraš se. Iskreno, mogu da se odjavim, al nešto ne bih da rizikujem i čekam račun za mobilni telefon, da vidim koliko me to koštalo (ko da se operateri već ne ugrađuju dovoljno).

U subotu ista priča, neumorni su, a mi smo već bili zaista preumorni od svega. Samo mi je jedno na pameti – samo da prođe sutra, ta nedelja da prođe najzad! I mada znam da će posle tek da krene da se zahuktava s pikiranjima koalicionih partnera, nagađanjima, kalkulisanjem, prebrojavanjem. Al neka, samo da prođe sutra ta nedelja.

I dođe nedelja. I krenuo je cirkus od ranog jutra. Prvo, poruke. Sad kažu – izađite da glasate, promenite, izaberite, preokrenite, ne znam šta sve, odmah brišem poruke. Taman sam nakon jedne poruke procenila da ću sada moći da odmorim nekih 45 minuta do sat vremena do naredne, nedelja popodne je,  kad ono, ne lezi vreže! Zvoni mi mobilni, nepoznat broj. Razgovor je tekao ovako:

Ja: Halo?!

Cirkus: Je l ste bili da glasate!?

Ja (u čudu): Koga tražite?

Cirkus: Je l ste bili da glasate!?

Ja: Ko vam treba? I predstavite se, molim Vas.

Cirkus: Ja sam iz izbornog štaba. Je l ste Vi …? ( Prozva me po imenu i prezimenu)

Ja (potpuno iznervirana i u čudu i dalje):  Ja sam. A što Vas to zanima da li sam bila da glasam?!

Cirkus: Pa pitam… Da znam… Da Vas podsetim da treba da ponesete ličnu kartu kad pođete da glasate!!!

Eto, tako je bilo. Bila sam zaista zgranuta drskošću i bezobrazlukom,  a i nevaspitanjem svoje sagovornice i onih u čije ime zove. Preterali su. Jadnije ne može.

U ostatku dana moj, kao i telefoni ljudi iz mog okruženja su se usijali. Slale su centrale stranaka, slalo se i sa privatnih brojeva. Obaveštavali su nas ko je koliko izveo birača, gde su crne tačke i gde gube.

Predveče pitam baku je l išla da glasa, čisto da se malo nasmejem jer baka ko baka, uvek ima neku zanimljivu teoriju. Međutim, ozbiljna je vaj put.  Išla je, kaže, al ih je sve prežvrljala. Rekla sam joj da onda nije ni morala da se muči da ide po onoj vrućini i da se gura na biračkom mestu dva sa dva gde ne može da se udahne vazduh od gužve koju su napravili čuvari kutija i razni posmatrači, njih petnaestak, koji se prepiru ko će kad da izađe da uživa u svojoj cigareti. Al baka je baš ozbiljna ovaj put. Kaže mi: „Jes, pa da mi smanje penziju! Je l si ti čula da će da provere po biračkom spisku i ko nije glasao, smanjiće mu“!?

Izborni vetar i dalje duva, zahuktava se pred buru koja nas čeka 20. maja. Ne znam za koju slamku spasa da se uhvatim, ima li je? Ringišpil se pokvario, muka ti je, al ne možeš da siđeš, nisi dobio nagradnu vožnju, al ideš u drugi krug. Hteo – ne hteo.

Nema komentara

Odgovorite