I Srbija ima svojih sedam čuda prirode

- -
0

Srpska priroda NASLOVNANedavno smo pisali o svetskim prirodnim čudima, a danas nastavljamo tu priču, samo ćemo biti malo više lokalno orijentisani. Prva asocijacija turistima kada se pomene zemlja Srbija upravo su ta prelepa prirodna prostranstva, netaknuti pejzaži koji oduzimaju dah. Znamo da je Đavoljoj varoši vrlo malo falilo da bude uvrštena u sedam svetskih čuda prirode, a pored nje Srbija ima još mnogo toga da ponudi turistima. Politikin “Magazin” i Turistička organizacija Srbije sproveli su anketu 2007. godine, gde su za sedam prirodnih čuda Srbije odabrani sledeći lokaliteti:

SRPSKO ČUDO PRIRODE #1 – Drina sa vrelom

1 Drina_resizeDrina, sa svojim pritokama, preseca gotovo čitav istočni Dinarski planinski sistem, pa je i reljef njenog sliva specifičan. Od juga ka severu, smenjuju se, u prilično pravilnom nizu, visoke, srednje i planine niže visine. Reka Drina duga je 346 km, a nastaje spajenjem reka Tare i Pive kod Šćepan Polja u Crnoj Gori. Drina nikada nije bila plovna iako ima dosta vode zbog reljefa korita, a na teritoriji Bajine Bašte se nalazi i najduži pravac od Crvenih voda do Lukova od 5 km na inače jako ‘’ krivoj Drini ‘’. Zbog njenog “krivog” izgleda, u narodu postoji fraza da neko “ispravlja krivu Drinu” kada pokušava da promeni nešto što je nemoguće promeniti.

Bogatstvo i raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta sliva Drine i Podrinja, još jedan su od velikih i nedovoljno iskorišćenih potencijala Srbije. Ovi predeli, bez ikakvog preterivanja, spadaju u najlepše delove Balkana i odlikuju se prisustvom nekih endemskih i reliktnih vrsta biljaka i životinja.

Kanjon Drine čija je dubina 700-1000 m predstavlja drugi kanjon po ovom parametru u Srbji i Crnoj Gori posle kanjona Tare ( 1300 m ) i, prema nekim informacijama,  treći u svetu posle kanjona Kolorada ( 1800 ) koji se nalazi u SAD. Simbol reke Drine i Bajine Bašte u poslednjih trideset godina je i takozvana “kućica na steni”, koja je zbog nemirne prirode reke nekoliko puta bila porušena i odnesena, ali su je meštani uvek dizali iznova.

U letnjim mesecima organizuje se splavarenje na Drini, turističko-rekreativna manifestacija “Drinska regata” i “Spust niz Drinu” svim vrstama čamaca.

SRPSKO ČUDO  PRIRODE #2 – Kanjon reke Uvac
2 kanjon-uvac_resizeKanjon reke Uvac se nalazi  u severnom delu Pešterske visoravni, između Sjenice i Nove Varoši, između planina Javor i Zlatar. Ovaj kanjon je poznat  po svojim uklještenim meandrima, koje je reka usekla u krečnjačku stenu. Meandri Uvca postoje na tri mesta u kanjonu, a najatraktivniji se nalaze uzvodno od ušća reke Veljušnice, u oblasti po imenu Lopiža. Do njih je najlakše stići kolskim putem iz Sjenice.

Osim meandara, kanjon Uvca poznat je i po tome što se u njemu gnezdi beloglavi sup, jedna vrsta lešinara impozantne veličine, koja je pre dve decenije skoro izumrla. U kanjonu danas živi oko tri stotine primeraka beloglavog supa.

Uvačko i Zlatarsko jezero, koje pravi reka Uvac, koriste se za ribolov i kupanje, a pored njih postoji mnoštvo vikendica od kojih se mnoge izdaju, pa pronalaženje smeštaja nije problem.

SRPSKO ČUDO  PRIRODE #3 – Đavolja varoš

3 Djavola Varos_resize

Đavolja varoš se nalazi na jugu Srbije, u središtu planine Radan, 27 km od Kuršumlije. Ovo je mesto čudnog imena i čudesnog izgleda, sa 202 zemljane piramide, pokrivene kamenim kapama koje nauka naziva andezitske kupe. One su visoke od 2 do 15 m i široke od 0,5 do 3 m. Smeštene su u dve jaruge, koje takođe imaju neobične nazive: jedna je Đavolja jaruga, a druga Paklena jaruga.

Ova dva u svetu retka prirodna fenomena posmatrana zajedno „Đavolju Varoš“ čine pravim svetskim čudom prirode. Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.

Legenda kaže da su nekada davno ovde živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru. Ovaj đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.

Film o Đavoljoj Varoši pod nazivom “Nebeski trag”, proglašen je za najbolji Turistički film na Međunarodnom festivalu na Srebrnom jezeru. Film je zauzeo prvo mesto u Srbiji, a drugo u ukupnoj konkurenciji.

SRPSKO ČUDO  PRIRODE #4 – Nacionalni park Tara

4 NP Tara_resize

Nacionalni park Tara obuhvata površinu od 22.000 hektara na najvišem delu planine Tare i nalazi se na teritoriji opština Bajina Bašta i Užice, u zapadnom delu Republike Srbije. Tri su razloga zašto je Tara proglašena nacionalnim parkom: očuvani šumski kompleksi, prisustvo Pančićeve omorike i velika razovrsnost biljnog i životinjskog sveta.

Na podlozi od krečnjaka, reke su napravile duboke klisure i kanjone. Pored toga se javljaju vrtače, pećine i uvale. Na taj način su stvorena pribežišta u kojima se sve do danas očuvao bogat biljni i životinjski svet. Velika heterogenost reljefa, raznovrsnost geološke podloge, vlažnija klima i topla krečnjačka staništa, uslovili su stvaranje brojnih šumskih ekosistema veoma složenog sastava sa velikim brojem reliktnih i endemskih vrsta koje predstavljaju prave prirodne vrednosti i retkosti.

Najinteresantniji endemoreliktni predstavnik nacionalnog parka Tara je Pančićeva omorika koja je na ovoj lokaciji sve od Tercijara, koju je inače pronašao i opisao Josif Pančić. Na Tari je takođe registrovano 53 vrsta sisara i 153 vrsta ptica. Pod posebnom zaštitom su medved, divokoza i srna.

SRPSKO ČUDO  PRIRODE #5 – Đerdapska klisura

5 Djerdap_resize

Đerdapska klisura jedan je od najlepših prizora u ovom delu sveta, gde Dunav menja svoju širinu od par kilometara do par stotina metara, vijuga i juri, gradeći moćnu klisuru visokih stenovitih litica. Đerdapska klisura je najduža i najveća klisura u Evropi. Ona formira deo granice između Rumunije i Srbije. Na rumunskoj strani se nalazi nacionalni park Železna vrata, a sa srpske nacionalni park Đerdap.

Klisura je niz od četiri klisure i tri kotline. Na ulazu u klisuru se nalazi stari grad Golubac i stena Babakaj. Priča se da su Turci uhvatili devojku Golubanu i da su je odveli u harem. Devojka nikako nije mogla da prihvati sudbinu haremske lepotice pa su je Turci vezali za stenu Babakaj. Devojka se na steni udavila, a grad na strmoj obali je nazvan po njoj Golubac.

Tokom srednjeg veka, za vreme krstaških ratova i nakon dolaska Turaka, Dunav postaje poprište borbi, pa se u ovim predelima grade tvrđave. Tokom svojih čestih prodora na istok, rimski imperator Trajan se dosta zadržavao u klisuri. Vodio je teške borbe sa Dačanima, i tek kada je napravio put kroz klisuru i most preko Dunava, uspeo je da ih porazi. Most dugačak 1133 metra je pravljen dve godine i bio je veliki gradjevinski poduhvat tog vremena. Tada je od nadolazeće vode sačuvano samo naselje Lepenski vir, Trajanova tabla i deo puta pored nje. Rimljani, a kasnije Vizantinci su dugo ostali u klisuri i tragovi njihovog boravka su vidljivi na svakom mestu.

SRPSKO ČUDO  PRIRODE #6 – Prerasti Vratne

6 Vratne_resize

Reka Vratna, pritoka Dunava, nalazi se u severoistočnoj Srbiji (Negotin). U kanjonu Vratne postoje tri velike prerasti – prirodni kameni mostovi, koji važe za najviše u celoj Evropi. One predstavljaju unikatnu pojavu kao određenu fazu evolucije tunelske pećine i rečnih meandara u prerasti. Ta tri kamena mosta nazivaju se suva, mala i velika prerast.

“Suva prerast” je nastala na mestu poniranja Vratne pred krečnjačkim grebenom u uklještenom meandru. Tri kilometra nizvodno od Suve prerasti nalazi se “Velika prerast”, zaostali deo nekadašnjeg pećinskog svoda. Ona ima otvor u obliku tunela dugačkog 45 m, visokog 26 m, širokog 22-33 m. “Mala prerast” je samo 100 m nizvodno od Velike prerasti, na samom završetku kanjonskog dela doline. Dalje počinje prostrana i široka dolina Vratne sa manastirskim kompleksom.

Nastale kombinacijom lokalnog poniranja rečnog toka i obrušavanja tavanice nekog starog pećinskog tunela kojim je proticala Vratna, čitava dolina, a posebno atraktivne prerasti kao prirodni kameni lukovi nad rečnim tokom, izuzetan su primer delovanja rečnog i kraškog procesa u izolovanim delovima krečnjačkog reljefa.

SRPSKO ČUDO  PRIRODE #7 – Fruška gora

7 Fruska Gora_resize

Fruška gora je ostrvska planina i nacionalni park u Sremu. Prostire se dužinom od oko 75 km i širinom od 12 do 15 km i zahvata površinu od 255 km². Fruška gora je 1960. godine proglašena nacionalnim parkom i time je postala prvi nacionalni park u Srbiji. Najviši vrh je Crveni Čot (539 m).

Naziv „Fruška“ potiče od reči starog slovenskog etnonima Frug, sinonima za Franke što daje značenje imenu planine kao „planina Franaka“.

Na planini se nalaze nekoliko utvrđenja, među kojima su Petrovaradinska tvrđava i Vrdnička kula koja je u ruševinama. Nedaleko od Čortanovaca se nalazi luksuzna vila Stanković, koju je 1930. godine podigao Radenko Stanković, a danas se nalazi u državnom vlasništvu.

Najznačajniji spomenik kulture predstavljaju 16 manastira Srpske pravoslavne crkve raspoređenih po celoj planini. Podignuti su kao zadužbine srpskih vladarskih porodica, nakon što je, u kasnom srednjem veku pod pritiskom Turaka, težište srpske duhovne i kulturne baštine pomereno na sever.

Frušku goru odlikuje bogat i raznovrstan živi svet. Nekada ostrvo u Panonskom basenu, Fruška gora je još od davnog pliocena ostala pogodno stanište za mnoge mediteranske i submediteranske vrste. Šume zauzimaju 90% površine Parka, a dominiraju šume lipe, hrasta i bukve. Floru Fruške gore čini oko 1500 biljnih vrsta, među kojima preko 40 ima status prirodnih retkosti Srbije. Od prisutnih preko 30 vrsta orhideja, 18 vrsta je od međunarodnog značaja.

 

 Izvori fotografija: panacomp.net, drina.rs, drina-reka.com, aroundserbia.com, kurir-info.rs, jeep-club.rs, wildserbia.com

Nema komentara

Odgovorite