Sretenjski ustav

- -
0

sretenjski ustav

Ustav Knjaževstva Serbije iz 1835. godine, poznatiji pod nazivom Sretenjski ustav, jedan je od značajnijih dokumenata za istoriju moderne srpske državnosti. Uprkos činjenici da nije bio dugog veka, Sretenjski ustav ima višestruku značaj, a okolnosti pod kojima je nastao, stupio na snagu, a ubrzo potom bio suspendovan i ukinut zavređuju pažnju proučevalaca.

Pre svega reč je o prvom srpskom ustavu i jednom od prvih na Balkanu, koji je Srbiju uveo u krug malobrojnih zemalja u Evropi koje su u to doba imale ustav. Donet je, odnosno pročitan i prihvaćen je 15. februara 1835. godine na Velikoj narodnoj skupštini održanoj u Kragujevcu od 14. do 16. februara. Samo sazivanje Skupštine, mada ju je knez Miloš Obrenović odranije najavljivao, usledilo je posle Miletine bune januara 1835, koja je bila uperena protiv Miloša i njegovog izbegavanja da zemlji podari ustav kojim bi bila ograničena njegova vlast i ukinut feudalizam.

Na kneževoj livadi, pored crkve u Kragujevcu, prvog dana Skupština, sastavljena od oko 2400 zvaničnika, saslušala je kneževu prestonu besedu. Drugog dana pročitan je Ustav i narodni predstavnici su položili zakletvu na njega, a trećeg dana Skupština je završila sa radom.

Pisac Sretenjskog ustava bio je Dimitrije Davidović, jedan od učenijih ljudi toga doba, „otac srpskog novinarstva“, sekretat kneza Miloša, ministar inostranih, a potom i unutrašnjih dela i pokretač Novina Srbskih. Jedan od važnijih poslova poverenih Davidoviću bilo je pisanje Sretenjskog ustava. On je prvi srpski ustav prožeo zapadnoevropskim liberalinim građanskim idejama, kojima je bio nadahnut, što je naročito došlo do izražaja u poglavlju o građanskim pravima.

U organizaciji unutrašnje uprave Ustav je, osim kneza i Saveta u čijim je rukama bila izvršna vlast, predviđao i Narodnu skupštinu; sudstvo je bilo nezavisno i trostepeno, a državne poslove vodila su ministarstva. Prilikom izrade ustava Davidović je vodio računa o tome da ga knez mora prihvatiti, pa je i ograničenje njegove vlasti bilo više simboličkog nego stvarnog karaktera; knez imenuje sve vlasti i sve činovnike, daje pomilovanja i odličja, a kneževsko zvanje je nasledno; državna vlast je najviša, ali „najviša do knjaza“.

Liberalniji deo ustavanog teksta predstavljaju građanska prava postavljena u 11 glavi Ustava. Upravo tim poglavljem, pod nazivom „Obštenarodna prava Srbina“, ustav je proklamovao jednakost svih građana pred zakonom i sudom, neprikosnovenost imetka, ukinut kuluk, osim državnog. Predviđena je i dostojnost za obavljanje javnih poslova. Ustav je takođe, zagarantovao slobodu veroispovesti.

Sretenjskim ustavom propisane su narodne boje: otvorenocrvena, bela, čelikastougasita ( plava), a predviđen je i izgled grba: krst sa ocilima na crvenom polju, opasan maslinovom i hrastovom grančicom.

Pošto je Srbija tada bila vazalna kneževina Otomanskog carstva, Porta se protivila ovom ustavu, Austrija je takođe bila protiv, pošto ni sama nije imala ustav, a sa njima se složila i Rusija, pa je knez Miloš bio primoran da povuče ovaj ustav, uz ogroman pritisak velikih sila.

Slične vesti

Nema komentara

Odgovorite