Milosav Mija Aleksić

- -
2

Mija AleksicMilosav Mija Aleksić rođen je 26. septembra 1923. godine u selu Gornja Crnuća. Još kao gimnazijalac počeo je da se amaterski bavi glumom. U oktobru 1941. godine, sticajem srećnih okolnosti, izbegao je streljanje u Šumaricama, a kasnije je u šali govorio da su ga Nemci oterali pošto je bio nizak i krhe građe.

U pozorištu je debitovao 1943. godine, tumačeći manje uloge u Nušićevim i Sterijinim komadima. Krajem rata pošto je pristupio SKOJ-u prelazi u Beograd, da bi se zatim ponovo vratio u kragujevčko Narodno pozorište gde ostao do 1949. godine. Karijeru je nastavio u Narodnom pozorištu u Beogradu, a potom 1952. godine odlazi u Jugoslovensko Dramsko Pozorište. Kada je 1965. godine predstavu „Dundo Maroje“ odigrao pod dejstvom alkohola, izbačen je iz JDP-a, pa se vratio u Narodno pozorište, gde je ostao do kraja karijere.

Najširoj publici Mija Aleksić je poznat po svojim TV i filmskim ulogama. Na filmu je debitovao 1953. godine, u ostvarenju Puriše Đorđevića rađenom po komadu Branislava Nušića, „Opštinsko dete“. Potom je nastavio da ređa briljantne filmske uloge u ostvarenjima.: „Gospođa ministarka, „Dr“, „Ljubav i moda“, „San“, „Jutro“, „Skupljači perija“, „Bokseri idu u raj“, „Maratonci trče počasni krug“. Posebno poglavlje u njegovoj karijeri ima saradnja sa rediteljem Radivojem Lolom Đukićem, koji je bio začetnik humorističkog programa na TV Beograd. Ulogom u seriji „Servisna stanica“ iz 1959. godine, gde tumači lik šefa Rake, stekao je veliku popularnost. Nastavio je da igra u Lolinim filmovima i serijama, u glavnom u tandemu sa Miodragom Petrovićem Čkaljom, sa kojim je činio najbolji i najduhovitiji komičarski par koji se pojavio na malim ekranima. Pamtimo ga i po ulogama u serijama: „Diplomci“, „Vaga za tačno merenje“, „Doktorka na selu“ i mnogim drugim.

Svoju poslednju ulogu imao je u filmu Gorana Paskaljevića „Tango Argentino“, za koju je dobio nagradu na festivalu u Nišu.

Preminuo je 12. marta 1995. godine u Beogradu, a sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju.

2 Komentara

  1. Lepo podsećanje, samo, koji je povod ovog teksta. Lepo je pisati o ovim našim ljudima ali mi nije jasno zašto niste to napisali recimo 26. septembra, kada je rođen, ili 12. marta kada je umro. Inače, u Pivari postoji jedna ulica koja nosi njegovo ime.

  2. Povod ovog teksta, kao i čitave rubrike je da naše sugrađane, naročito mlađe, upoznamo sa velikim kulturno-istorijskim znamenjem našeg grada, od trenutka kada je postao prestonica moderne Srbije do danas. Nije nam cilj da se držimo datuma, rubrika “Dogodilo se na današnji dan” već postoji na sajtu.

Odgovorite