Knjaz Miloš Obrenović

- -
0

Knez Milos ObrenovicTvorac moderne srpske države, čija je prva prestonica bio Kragujevac.

Miloš Obrenović spada u red najznačajnijih ličnosti naše istorije, vođa Drugog srpskog ustanka, kojim je poveo narod u konačno osobođenje od Turaka.

Rođen je 18. marta 1780. Godine u selu Gornja Dobrinja nedaleko od Požege. Njegovo pravo prezime bilo Teodorović, po ocu Teodoru Mihailoviću, prezime Obrenović uzeo je od svog polubrata Milana, istaknutog rudničkog vojvode, pošto se njegova majka preudala za Milanovog oca, Obrena Martinovića iz Brusnice.

U svojoj mladosti radio je na imanjima viđenijih srpskih zemljoposednika, i bavio se trgovinom svinja. U Prvom srpskom ustanku, Miloš je važio za jednog od najvećih junaka, i zajedno sa polubratom Milanom, koji je poginuo 1810. godine, predvodio borce na planini Rudnik. Od Karđorđa je na upravu dobio Užičku nahiju, a Vožd mu je bio venčani kum, kada se 1805. godine oženio Ljubicom Vukomanović.

Posle pada Prvog srpskog ustanka, i bega svih viđenijih Srba preko Save i Dunava, ostaje sam prepušten na milost i nemilost osvetoljubivim Turcima.

„ Ja u Njemačku neću, niti imam kuda. Da ja u njemačku bežim sa golim životom, a za to vreme Turci robe i prodaju moju staru majku i ženu i đecu, Bože sačuvaj“, rekao je na rastanku Jakovu Nenadoviću.

Ovim svojim gestom, pobrao je velike simpatije u narodu, a Turci su mu poštedeli život i postavili ga upravitelja srpske raje. Pored toga, pomogao je Turcima da 1814. godine uguše Hadži Prodanovu bunu.

Nezadovoljstvo turskim zulumom bilo je sve veće, ni Miloš više nije mogao da ga trpi, pa je 23. aprila 1815. godine, u Takovu, podigao Drugi srpski ustanak. Već krajem godine je sa Marašli Ali-pašom ugovorio da porez od raje, od tad, prikupljaju srpski knezovi, a ne Turci.

Kao iskusan trgovac, kad god je mogao, potkupljivao je Turke i time obezbeđivao i druge povlastice za narod.  Želeo je da vlada apsolutistički, što je kod nekih knezova stvorilo potrebu  da mu tu vlast ogarniče, ali je Miloš svoje protivnike nemilosrdno sklanjao sa puta svoje vladavine.

Za prvu prestonicu svoje države, izabrao je Kragujevac, 1818. godine, koji je bio kolevka moderne države i grad koji je za veoma kratko vreme postao značajan centar na Balkanu.

Iste godine, sagrađena je prva crkva, na desnoj obali Lepenice, koja je u to vreme bila višlja od svake džamije, zahvaljujući Miloševim trgovačkim sposobnostima. Iako sam nepismen, knjaz je želeo da što više Srba ne ostane slepo kod očiju, tako je 1833. godine osnovana Prva kragujevačka gimnazija, godinu dana kasnije su štampane prve novine, 1835. godine je osnovano prvo pozotište, a oktobra 1838. otvoren je i Licej, preteča sadašnjeg Univerziteta. Čest gost na njegovom dvoru u Kragujevcu, bio je Vuk Stefanović Karadžić.

Svojim apsolutističkim načinom vladanja, stekao je veliki broj neprijatelja, i to iz svog najužeg okruženja.  Miletina buna, 1835., naterala knjaza da ograniči svoju vlast, što je Ustavom, donetim na Sretenje 1835. u Kragujevcu, i učinjeno. Taj Ustav nije bio prihvatljiv za velike sile Austriju, Rusiju, Tursku, pa je brzo bio promenjen. Ustavom iz 1838. Miloševa vlast je ograničena na Sovjet (Vlada).

Knjaz nije želeo da se pomiri sa ovakom formom svoje vlasti, pa je 1839. godine abdicirao u korist svoga sina Milana, koji je na prestolu bio manje od mesec dana, pošto je teško bolestan umro. Nasledio ga je njegov brat Mihailo.

Do Svetoandrejske skupštine, 1858. godine, i svoje druge vlade, Miloš je život proveo u izgnanstvu. Najviše vremena je provodio u Beču.

Njegova druga vlada trajala je kratko. Preminuo je 26. septembra u Beogradu, i sahranjen je Sabornoj crkvi.

Nema komentara

Odgovorite