Dragomir Bojanić Gidra

- -
3

GidraDragomir Bojanić Gidra rođen je 13. juna 1933. godine u Kragujevcu. U rodnom gradu je završio srednju školu za preradu mesa, voća i povrća, a godinu dana je radio u fabrici konzervi „Crvena zvezda“. Potom odlazi u Beograd i upisuje glumu u klasi profesora Raše Plaovića.

Na filmu se prvi put pojavio u ostvarenju Žike Mitrovića „Ešalon doktora M“, 1955. Godine. Šezdesetih godina izgradio je vrlo zapaženu karijeru u italijanskim kaubojskim filmovima, glumio je pod pseudonimom Entoni Gidra.

U svojoj bogatoj karijeri ostvario je brojne zapažene uloge na filmu i televiziji: kaplar Janićije u kultnom ostvarenju „Marš na Drinu“, Majstor Lale u seriji „Majstori“, Kondor u filmu „Valter brani Sarajevo“, Jednoruki Krstivoje u seriji „Vruć vetar“, Mikula u seriji „Povratak otpisanih“.Na festivalu u Puli 1974. godine dobio je nagradu za ulogu Tadije Čemerikića u filmu „Svadba“.

Najveću popularnost stekao je ulogom Žike Pavlovića u filmovima „Lude godine“ i „Žikina dinastija“.

Bio je veliki boem, uvažavan i omiljen kod kolega, nikada nije skrivao svoju ljubav prema kafani. U filmovima je scene u kojima treba da popije časicu rakije ponavljao po nekoliko puta, tako što bi eksirao piće, a potom se žalio da je zaboravio tekst i tražio da mu donesu novu čašicu kako bi mogao da snimi scenu.

Preminuo je 11. novembra 1993. godine u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

3 Komentara

  1. svi koji su ga poznavali Kragujevcani kazu da je bio fenomenalan covek,dusa od coveka kako kaze nas narod.a kao glumac da i ne pricamo.neka mu je Vecna Slava.

  2. Još nekoliko zanimljivih informacija o Gidri. Rodjen je u ulici Čiče od Romanije, odmah ispod ambulante 5 u Erdogliji. Na tom mestu se danas nalazi nova stambena zgrada, a nekada je tu bila stara bela kuća vagonskog tipa u kojoj je Gidra proveo ranu mladost. Inače njegov otac je odmah nakon Drugog svetskog rata (nepravedno) osudjen i ubijen kao narodni neprijatelj od strane komunista.Čaršija priča da se od tada propio, da je tražio spas u čaši zbog izgubljenog oca. Gidra sigurno zaslužuje ulicu u gradu, ili bar spomen ploču jer nas je sve zadužio svojom (šumadijskom) duhovitošću.Njegove legendarne uloge i danas nasmeju svakoga do suza. U vremenu kada je osmeha sve manje, njegove uloge postaju sve veće.

  3. Gidra je generacija sa mojim pokojnim dedom, zajedno su išli u Gimnaziju, a kasnije je jedno vreme radio u staroj klanici. U blizini te klanice je stanovao i Mija Aleksić.

Odgovorite