Žućkov lik na velikom platnu – delo kragujevačkog reditelja

- -
1

Poslednjih dana mnogo se priča o ostvarenju kragujevačkog reditelja Gordana Matića, igrano-dokumentarnom filmu „Žućko – priča o Radivoju Koraću“, koji je na 33. filmskom festivalu u Palermu osvojio nagrade za najbolji strani film i najbolju režiju, a nedavno je doživeo premijeru širom Srbije.

Ovo je film koji govori o fenomenalnoj sportskoj karijeri i fascinantnoj ličnosti Radivoja Koraća, priča o jednom vremenu, o bivšoj Jugoslaviji, zemlji koja se tih pedesetih, šezdesetih godina počela otvarati prema Zapadu, preko sporta, muzike, filma, mode. Upravo to vreme, svojim životom i karijerom obeležio je Radivoj Korać Žućko. U igranom delu filma pojavljuju se Vladimir Aleksić u ulozi Radivoja Koraća, Katarina Radivojević kao majka slavnog košarkaša, Tihomir Stanić u liku Ive Andrića, Voja Brajović kao Tito i drugi, a naratori su košarkaši Aleksandar Saša Đorđević i Milenko Tepić.

U dokumentarnom delu filma pored arhivskih snimaka, mnoge zvezde evropske i svetske košarke govore o Koraćevim delima. Tu su Bora Stanković, Ranko Žeravica, Vladimir Cvetković, Dragutin Čermak, Slobodan Gordić, Nemanja Đurić iz Srbije, Ivo Daneu i Boris Kristančić iz Slovenije, te Josip Đerđa i Nikola Plećaš iz Hrvatske, kao i saigrači iz italijanske Petrarke Frančesko Varoto i Đuzepe Stefaneli, kao i rivali iz Španije Pedro Ferandiz, Emiliano Rodrigez, Kliford Lujk.

Za portal Ritam grada, reditelj Gordan Matić priča o snimanju filma, problemima sa kojima su se susretali tokom snimanja kao i o tome kada možemo da očekujemo premijeru u Kragujevcu.

Šta Vas je inspirisalo da napišete scenario o životu Radivoja Koraća?

Scenario nije prava forma koja je bila potrebna za ovako nešto. To je priča o jednom skromnom mladiću sa beogradskih ulica, koji je promenio društvo i grad. Kako nikada nije snimljen film, osetio sam potrebu da ispričam tu priču.

Koliko ste znali o Koraću pre, a koliko ste saznali tragajući za podacima iz njegovog života?

Znao sam ono što otprilike zna jedan prosečan stanovnik Srbije. Znao sam da je igrao za OKK Beograd, da je bio na nekoliko omlipijada najbolji igrač, znao sam da je tragično poginuo 1969. godine, ali ništa više od toga. Sve ostalo sam saznao kada su krenula istraživanja i pripreme za sam film.

Da li je bilo teško doći do autentičnih video zapisa o Koraću?

Ako želite da se bavite ovim poslom uvek ste spremni da odvojite neko vreme na traženje, na promašaje, na to da ne nađete, pa da nađete, da iskopate nešto što je vredno ili nešto što je manje vredno, pa ste razočarani onim što ste našli, očekujete nekada više, ali to je sve deo procesa. Potrošili smo četiri-pet meseci tražeći po arhivi RTS-a, Dunav filma, Jugoslovenske kinoteke kao i arhiva u Hrvatskoj i Sloveniji.

Kako ste uspeli da izdvojite 16 od 123 napravljena intervjua?

Napravio sam 123 intervjua, i odabrao šesnaestoro ljudi. To je bio veliki izazov, to je i bilo ono što je najteže stvaralački, ko od sagovornika nije dovoljno „dobar“, čije priče se poklapaju, pa onda selektovati od koga uzeti koji deo biografije. Kada pravite film morate da se držite onoga što se zaista desilo, morate da odaberete ono u šta će gledalac da veruje.

Da li ste nailazili na probleme tokom snimanja filma?

Najveći problem kao što verovatno imaju svi filmovi je obezbeđivanje budžeta. Da bi mogli da radite nešto, morate da obezbedite određena sredstva koja su neophodna za realizaciju. Kako u Srbiji ima malo sredstava za snimanje filmova, tako smo mi nailazili na problem kako obezbediti novac, kako ubediti ljude koji donose odluke o raspodeli novca da je naš projekat vredan i da bi trebalo uložiti u njega.

Gde je sve sniman film?

U inostranstvu, film je sniman u Sarajevu, Zagrebu, Zadru, Ljubljani, Padovi i Madridu, a u Srbiji je sniman u Beogradu, Somboru, okolini Beograda.

Kada možemo da očekujemo premijeru u Kragujevcu?

Nadam se će premijera biti dan ili dva nakon otvaranja „Plaze“,odnosno 21. ili 22. marta, to će zapravo biti zaokruženje, i to će biti poslednja premijera na ovoj turneji, pošto smo svakog dana ili svakog drugog dana u nekom drugom gradu. Sada treba da idemo u Zrenjanin i Kraljevo, i onda očekujemo da se sve to završi i da vrhunac ima u Kragujevcu, pošto dobar deo autorske, a i glumačke ekipe je iz Kragujevca, pa ovo možemo smatrati i kragujevačkim filmom.

 

1 komentar

Odgovorite