Vesna Ilić: Fakultet u četvrtoj deceniji života? O da!

- -
1

Zamislite da nakon završene srednje škole razmišljate koji fakultet želite upisati. Konačno vidite sebe u nekom poslu i polako tražite fakultete, informišete se o prijemnim ispitima i imate ogromnu želju, ali na kraju samo ostane na tome. Na maštanju. Vrlo je jednostavno i moguće da se jedan san ostvari tek decenijama kasnije.

Glavni junak ove i više nego inspirativne borbe je Vesna Ilić. U Kragujevcu je pronašla ono što mnogi nisu: Posao, rešila stambeno pitanje i naravno upisala fakultet. Ideja se upravo rodila zato što je Vesna želela da unapređuje sebe. Odlučno je rešila da radi na sebi i da sebi i svojoj deci obezbedi najbolje što može, kao što i oni zaslužuju. Ima sto razloga zbog kojih ona to pre nije uradila. Smatra da nisu vredni pomena jer je ona sada daleko iza njih.

Naravno, upisati fakultet u četvrtoj deceniji života bi bilo čudno svima, koliko god to bilo super. Naizgled bi svi podržali tu ideju, ali se postavlja bezbroj pitanja: Pa koliko ćeš imati godina kad završiš? Kako ćeš naći posao sa toliko godina? Kad ćeš steći iskustvo?… Ignorisanjem mišljenja male okoline u kojoj je živela odlučila je da bolji život potraži u Kragujevcu.

Vesna trenutno radi u restoranu brze hrane „Vukas”. Navodi da se ne stidi nijednog posla koji je radila jer je svaki posao dobrodošao ukoliko se pošteno radi. Svoj talenat za aranžiranje cveća za razne manifestacije i svečanosti otkrila je nedavno. Pored toga, Vesna je  završila Ekonomsku školu i kurs za geronto domaćicu. Situacije u koje je život dovodio nisu lake, ali ona je kako kaže uvek išla napred, nadajući se da će biti bolje.

Na pitanje kako bi rešila sve učestaliji problem porodičnog nasilja detaljnije je izjavila: „Jako pravosuđe i obrazovanje svih članova drustva! Prvi korak ka rešavanju jeste otvoren razgovor sa detetom. Roditelji koji ne prijave nasilje,ne mogu ga zaustaviti. Ovo ne podrazumeva lična osveta nasilniku.Postoje tačno propisane procedure. Zakonske,koje se u takvim okolnostima preduzimaju. Najvažnije je da se pokazuje ljubav prema svom detetu,jer od ljubavi sve počinje. Porodično nasilje je nažalost veoma izraženo, preko je potrebna bolja zaštita žrtve, jer iz tog razloga mnoge žrtve ne smeju da prijave nasilnika.

Majka dva sina i dve kćeri uspeva da nađe vremena za fakultet, posao i da se posveti svakom detetu kako bi ih vaspitala da idu hrabro kroz život. Da rade i da uče ono što vole. Da nikada nije kasno za ostvarivanje ciljeva i životnih želja. Zbog razlike u godinama svoje dece,  Vesna preživljava privikavanje svoje dece na novu sredinu, nove škole. Njen najstariji sin, već novopečeni brucoš Medicinskog fakulteta uz nju koja je već prošla kroz prve talase koje donosi fakultet i ispitni rokovi čini taj period lakšim. Uprkos razlici generacija i adolescentnih perioda kroz koji prolaze njena deca ipak ostvaruju rezultate na koje bi bila ponosna svaka majka. Ni sam razvod nije poljuljao njene želje i ambicije. Nastavila je dalje.

„Smatram da je put do uspeha vrlo trnovit, ali samo jaki i uporni prevaziđu sve to. ”

 

Veliki je broj osoba koje su Vesni pomogli i izašli u susret. Postali su sastavni deo jednog sna koji se polako ostvaruje. Vesna izuzetno poštuje i ponosna je što ih je upoznala. Posebno je zahvalna  bivšem prodekanu prof. dr Zoranu Ponjaviću i prodekanu za finansije prof.  dr Srđanu Vladetiću, jer su joj pomogli i vratili želju da ne odustaje od fakulteta u trenucima kada joj je bilo najteže. Još jedna njena velika potpora u svemu tome je podrška prof. Jelene Vučković za koju ima samo reči hvale i osečaj divljenja. Takođe ništa manje je doprineo i prof. Dragan Bataveljić, koji je vodio ustavnu radionicu čiji je sertifikat u Vesninim ponosnim rukama.

„Vera mi daje snagu da izdržim sva iskušenja i prepreke u životu. Daje mi snagu i upornost.”

Svaka slava, čast i poklonjenje i svakodnevno blagodarenje pripada jedino Gospodu Bogu našem. Posle, Gospoda, u koga čvrsto verujem, a posle svega, još čvršće, blagodareći Mu zbog svega i za sve, neizmerno blagodarim i Njegovom Preosveštenstvu Episkopu šumadijskom Gospodinu i duhovnom ocu našem Jovanu, na očinskoj ljubavi prema meni i mojoj dečici, koja se pokazala kao delotvorna u mnogo čemu, ali i u dodeli materijalne pomoći, bez koje, ne znam kako bismo preživeli prvih 5-6 meseci, posle razvoda. Neka mu Gospod daruje dug život i dobro zdravlje! I još želim da kažem i posvedočim, da je naša Sveta Pravoslavna Crkva, naša najsigurnija kuća! Bogu blagodarim, što svim srcem pripadam toj našoj najbrojnijoj porodici, kojoj je domaćin sam Gospod naš Isus Hristos! ” – za kraj dodaje Vesna.

1 komentar

  1. Svaka cast, koleginice! Imate moju punu podrsku. Samo napred! Svaki trud se kad-tad isplati. Zelim Vam puno uspeha na predstojecim ispitima! Veliki pozdrav od koleginice Katarine :)

Odgovorite