U ritmu 48 sati sahrane

- -
0

Amaterski film “48 sati sahrana” koji je snimila grupa mladih ljudi okupljenih u udruženje građana “Vido” iz Kragujevca, za kratko vreme je doživeo veliku popularnost. Film je nastao kao parodija na već postojeći rijaliti “48 sati svadba”.

Za Ritam grada o snimanju filma govori Ema Behram koja igra voditeljku Žozefinu.

Kako ste došli na ideju da snimite 48 sati sahrana?

Ideja je potekla od Miloša Radojkovića, koji nas je sve okupio. Tada smo hteli samo da snimimo par kadrova u par minuta i da se montira u vidu nekog kraćeg edita ili spota, ali kako je bilo nemoguće toliko kratiti kvalitetne i kreatine scene, na kraju je ispao ceo film. Sama poenta je da u današnjem “rijaliti” društvu zaista nismo daleko da nam jednog dana neko nešto slično servira, a čuli smo da su neki poznati i predlagali slično. Ako je to bilo pitanje postojanja “rijaliti Srbije”, zašto i ne odgovoriti istom merom – brutalno, morbidno i smešno.

Da li ste imali finansijsku pomoć?

Uglavnom od džeparca koji nam roditelji daju mesečno. (smeh) Film je totalno bezbudžetni. Sve što nam je bilo potrebno od opreme smo se trudili da nabavimo, tako su, na primer montažeri Aleksandar i Zoran Glišović donosili svoje mini kamere i pakovali u već postojećim programima u računaru. Nikola Ilić je ustupio pogrebnu opremu, a za kostime i propratne elemente smo se sami snalazili.

Da li je neko od vas imao iskustva pre ovoga sa kamerom i glumom?

Ne znam da li su vežbali kod kuće, ali je svima ovo debi u dugometražnoj formi. S obzirom da scenario nije ni postojao sve je sama improvizacija u datom trenutku i kako je počelo sa idejom da to bude kraća verzija od par minuta niko nije ni očekivao da će se za par meseci raspravljati na temu kvaliteta snimanja i glume, ali i pored toga publika prepoznaje spontanost, vezuje se za likove i smeje se tamo gde smo i mi sami očekivali.

Da li ste očekivali ovoliku popularnost kada ste radili na projektu?

Još je sve sveže i prožeto subjektivnim stavom, tako da još nismo svesni toga i još uvek se oduševljavamo kada neko prepozna i doživi stvari na pravi način. Bitno nam je da film dođe do što većeg broja ljudi, da nam daju povratnu informaciju o tome kako su ga doživeli, a ako je popularnost cena koju za to moramo da platimo – izdržaćemo.

Kada možemo da očekujemo neko veće prikazivanje?

Trudimo se da film prikažemo u što više termina i na što više lokacija, kako bismo dobili što različitiju publiku. Što se tiče Kragujevca, to će sve simbolično biti zaokruženo na dan kada nam pada 40 dana od prvog prikazivanja, za šta ćete, naravno, biti pozvani.

Neka anegdota sa snimanja?

Ima ih previše, nešto od toga ćete i videti posle filma na velikoj premijeri. Ono što je mene fasciniralo je da kada smo snimali “zadatak: sahrana” na istom groblju su na dva mesta ljudi davali neke daće, pa smo se mi trudili da budemo tihi da ne smetamo njima, a kasnije smo čuli da su oni izvirivali i utišavali se da ne smetaju nama. Naravno, pošto je mala sredina u pitanju, mesecima se diskutovalo ko je to umro, a da selo ne zna, a videli su i sanduk i popa i posluženje, a čulo se i da se uzimalo cak 11 podela.

Slične vesti

Nema komentara

Odgovorite