Stefan Nikolić: Svakom jelu moraš dati ljubav da bi bilo odlično

- -
0

Stefan Nikolić iz Kragujevca trenutno živi svoj san kao zaposleni u restoranu Alte Herberge nedaleko od Hanovera. Kulinarstvo je polako ušlo u njegov život ali kako dodaje već je kao mlad znao da će usrećiti mnoge goste. Završivši  trgovinsko-ugostiteljsku školu Toza Dragovic kojoj je neizmerno zahvalan, stvorio je podlogu znanja koje se tek nadogradilo u narednim godinama. Kao jedan od njegovih uspeha možemo navesti da je bio kuvar-gost BIG BERRY Resorta u Sloveniji odakle nosi više nego odlične utiske.

Da li si oduvek sebe video kao kuvara?

Ne oduvek, ali od šestog razreda osnovne škole sam znao da ću jednog dana biti kuvar. Ne znam kako, ali eto jednostavno to sam duboko u sebi želeo, to sam i postigao. Majka je htela da budem policajac, otac takođe, ali ja kao adolescent naravno nisam ništa prihvatao.  Odabrao sam ispostaviće se najbolje rešenje za mene.

Kada se rodila ta ljubav?

Ljubav  se rodila spontano, sve dok nisam počeo da pohađam praksu nisam ni znao kako stvarno izgleda ovaj posao, pa sam nekako živeo i u masti što je i normalno. Ali posle tog prvog dana prakse sam stvarno zavoleo ovaj posao. Sećam se bila je to druga godina srednje škole. Taj dan se nikada ne zaboravlja.

Koju si školu završio?

Završio sam Trgovinsko-ugostiteljsku školu Toza Dragović i jako sam im zahvalan na svemu, jer da nije bilo tih ljudi ja danas ne bih bio ovo što jesam. Tu sam stekao prvo osnovno znanje vezano za ovaj posao.

Zbog prirode posla si primoran da često putuješ…koja je tvoja omiljena destinacija?

Da, meni i najlepša strana ovog posla su baš ta putovanja i poznanstva. Pa šta znam, počeo sam prvo sa takmičenjima jako rano u četvrtoj godini srednje škole, tako da sam mnogo toga prošao i video. Što sa Školom, što sa Horeca asociacijom iz Kragujevca, što samostalno. Međutim najviše mi je u sećanju Alanja, Turska iz 2015 god. Stvarno prelepo mesto.

Šta zameraš, a šta hvališ kod ugostitelja našeg grada?

Kod ugostitelja,uh teško pitanje. Upoznao sam dosta ugostitelja, što iz Kragujevca, što iz Srbije i stvarno ne mogu ništa reći pojedinačno. Ali mislim da se danas ugostiteljstvom bave ljudi koji nisu iz te branše i ne poznaju suštinu ovog posla ili ga ne vole dovoljno. Ipak treba dosta rada i truda i ljubavi da bi se postao dobar ugostitelj.

Kako ocenjuješ stanje u restoranima u našoj državi?

Rekao bih da je situacija jako loša, jer je dosta vrhunskih kuvara otišlo iz zemlje. Razlog toga stvarno ne znam, ali nešto verovatno ne štima. Cast izuzecima kojih ima u Srbiji koji stvarno drže kvalitet ali nažalost sve ih je manje i manje.

Koje jelo posebno voliš? Po utiscima drugih koje jelo najbolje spremaš?

Uh,volim sve jer da ne volim ne bih ni bio kuvar. Ali ako bih baš birao volim dobru domaću sarmu i pasulj. Moj posao je da sve spremam najbolje, ali po oceni mojih kolega definitivno je to meso. Stvarno volim da radim sa mesom. Ali svakom jelu moraš dati ljubav da bi bilo odlično.

Šta smatraš svojim najvećim dostignućem?

Pored mnogobrojnih medalja sa republičkih,međunarodnih takmičenja kojih imam oko 15. Najdraže mi je osvojeno drugo mesto za najboljeg mladog kuvara Srbije do 25 godina iz 2014 godine. Ta medalja nosi stvarno ogromnu težinu. Moje prvo internacionalno takmičenje. Tada sam bio jedini srednjoškolac koji se takmičio u toj disciplini bez toliko radnog iskustva sa mnogo starijim kolegama i iskusnijim. Niko nije verovao kada su me prozvali, ali eto. I tada sam shvatio da stvarno imam dara za ovaj posao.

Ko su tvoji uzori?

Definitivno je moj uzor legenda ovog posla Paul Bocuse.

Podeli sa nama utiske sa tvog angažovanja u BIG BERRY Resortu u Sloveniji?

Big Berry je jedno jako divno mesto. Tri dana sam bio njihov gost i kuvao za njihove goste. Jako su fina i jedna pozitivna ekipa i nešto novo za mene. Spoj su modernog sa prirodnim. Kučice su im nalik kamp kućicama, sve minijaturno sa đakuzijem, predivnim pogledom i tišinom koja uspavljuje. A sa druge strane kada ti donesu doručak po mirisu odmah osetiš da je to sve domaće i sa obližnjih pašnjaka. Ništa ne kupuju iz marketa, sve dobijaju od svojh partnera i što je najbitnije sve je to 100% organsko. Obilazili smo i njihove partnere, ljudi koji su u svojim domaćinstvima napravili mini fabrike zdrave hrane. Pravo mesto pobeći negde kada ti je dosta današnje svakodnevice. Koliko ja znam oni postoje još u Rumuniji, Austriji i Nemačkoj, ali ovo u Sloveniji gde sam ja bio je za svaku preporuku. Ne mogu vam to opisati dok sami ne osetite.

Koji trend koji se odnosi na hranu podržavaš, a koji ne?

Po meni najbitnije je da gost bude zadovoljan vizuelno, da ga primami miris te hrane, da oseti našu ljubav na tanjiru i najvažnije da posle toga neće biti gladan. A što se tiče trenda koji ne podrzavam definitivno je to molekularna gastronomija, koja je jako popularna samo mi nije jasno iz kojeg razloga. Tako da ljudi koji su stvarno pravi hedonisti i koji znaju šta je prava hrana sigurno će pre odabrati ovo prvo što sam naveo.

 

 

 

Nema komentara

Odgovorite