Stefan Nedović odigrao 100 prvenstvenih utakmica u dresu Radničkog

- -
0

Najstandardniji fudbaler Radničkog 1923 u protekle tri sezone, Stefan Nedović odigrao je u nedelju, protiv BSK Borče, 100. prvenstveni meč u dresu kragujevačkog superligaša.

Ovaj veliki jubilej ostao je neobeležen, a dvadesetčetvorogodišnji igrač koji je u Radničkom još od sedme godine skromno konstatuje da razlog za to možda leži i u lošoj seriji njegovog tima.

– Naravno da sam ponosan na ovo ostvarenje, jer kod nas malo igrača u dresu jednog kluba dočeka 100 utakmica, a ja sam želeo to da postignem baš u Radničkom. Međutim, nikome, pa ni meni, nije bilo do slavlja zbog loših rezultata koje smo ostvarili, a naročito posle poraza od BSK-a, pa se niko nije ni setio ovog jubileja.

Prve fudbalske korake Stefan je napravio pre 17 godina na „Čika Dači“ i od tada je sve vreme igrao za Radnički, izuzev sezone 2008/2009. koju je proveo na pozajmici u Šumadiji.

– Prvo sam želeo da treniram tenis, ali kako je to bio skup sport, opredelio sam se za fudbal i nisam pogrešio. Fudbal sam zavoleo još kao klinac, kada nije bilo kompjutera i svi smo se igrali ispred zgrade, a sada je ovaj sport moj posao i moj život. Tokom svih tih godina bio sam uporan, život sam podredio treninzima i mislim da će se sav trud na kraju isplatiti.

Stefan je prošao sve mlađe kategorije Radničkog, a za prvi tim debitovao je kao osamnaestogodišnjak protiv Loznice u Srpskoj ligi, kada je trener bio Slobodan Stašević. Očekivalo se tada da će u Radničkom potom dobijati sve veću minutažu, ali se desila povreda, a potom i nepravda zbog koje je prvi i jedini put u životu razmišljao da odustane od fudbala.

– Bio sam presrećan kada mi je Stašević ukazao šansu, jer sam kao Kragujevčanin i dete kluba oduvek želeo da zaigram za prvi tim. U toj sezoni sam odigrao još jedan meč, a naredne godine predvodio nas je Milan Samardžić, kod koga sam odigrao pet utakmica, posle čega sam imao povredu zgloba i pauzu. Usledila je nova smena trenera, ja sam se oporavio i trebalo je da odem sa ekipom na pripreme. Sve je bilo spremno, viziran mi je pasoš, stigla je i oprema na moje ime, ali mi je trener u poslednjem trenutku rekao da sam prekobrojan.

Na svu sreću, uporni vezista nastavio je da igra fudbal i prešao na pozajmicu u Šumadiju, što je, ispostavilo se, bio preokret u njegovoj karijeri. „Plavo-bele“ je uveo iz Zone u Srpsku ligu, a potom je usledila fuzija Radničkog i Šumadije i njegov povratak na „Čika Daču“.

– Jako lepe uspomene vezuju me za sezonu provedenu u Šumadiji. Saigrači su bili sjajni i sa mnogima od njih se i sada družim. Tada je sve krenulo na bolje. Nisam mogao ni da zamislim da ću godinu za godinom ulaziti u viši rang, od Zone do Superlige, i da ćemo se na kraju boriti za mesto u Evropi, koje nam je izmaklo u samom finišu prošle sezone.

Odmah po povratku Nedović je postao neizostavni šraf Radničkog, pa je na putu „crvenih“ od Srpske lige do borbe za Evropu u prethodne tri sezone propustio samo šest mečeva i to zbog parnih kartona i povrede. U tom periodu odigrao je najviše utakmica od svih saigrača – 88, čak 11 više od najbližeg pratioca, kapitena Željka Miloševića.

– Bilo je tu zaista puno važnih utakmica i uglavnom lepih trenutaka. Od duela sa Mačvom i Slobodom u Srpskoj ligi, preko mečeva sa Novim Pazarom i Bežanijom, koji su odlučivali o ulasku u Super ligu. Takođe, u lepom sećanju ostala mi je prošla sezona, kada smo se borili do poslednjeg kola za Evropu.

Iako na papiru slovi za bolji tim nego prošle sezone, Radnički je ušao u seriju loših rezultata, pa su ljubitelji fudbala u Kragujevcu sa pravom razočarani.

– Do sada je Radnički odigrao osam kola, a ja sam odigrao jednu celu utakmicu i tri puta po poluvreme, što mi izgleda malo čudno s obzirom na to da sam bio najstandardniji igrač. Cela ta priča oko kašnjenja sa licenciranjem i neigranjem nastala je samo iz razloga što sam u razgovoru sa upravom tražio da moj status bude izjednačen sa statusom igrača koji su dovedeni kao pojačanja. Nadam se da će na kraju, od strane uprave, ipak biti prihvaćen ovaj moj opravdani zahtev. Dovedeno je dosta novih igrača, treba vremena da se svi uklopimo. Do prošle godine kostur tima činili su igrači koji su tu bili i pre tri godine, uz par pojačanja, ali se sada ekipa znatno izmenila. Nisu svi momci na istom nivou pripremljenosti. Pred utakmicu sa BSK-om i sami smo bili ubeđeni da ćemo pobediti, pa zato i razumem navijače koji su sada razočarani. Možda zvuči kao izlizana fraza, ali oni su zaista uvek bili naš 12. igrač, pratili su nas svuda i mnogo nam znači njihova podrška. Lošim rezultatima smo možda malo rasterali publiku, ali se nadam da će se vratiti na tribine. Mislim da nam je neophodna jedna pobeda da dobijemo samopouzdanje i ponovo se vratimo na pobednički kolosek.

Van terena Stefan je pravi sportista i može poslužiti kao primer svakom mladom fudbaleru, a kako sam kaže, najveću podršku pruža mu porodica. Nastupao je za reprezentaciju Prve lige u duelima sa odgovarajućim selekcijama Singapura i Italije, a jednoga dana želeo bi da obuče i dres A reprezentacije. Nadamo se da će nastaviti sa dobrim partijama i zaslužiti poziv selektora.

Nema komentara

Odgovorite