RG love story – Mirjana i Janoš Serfozo

- -
0

“Granice nisu ništa drugo do linije u atlasu“.

Ovo je priča koju je iznedrio polet srpskih i američkih snova, stremljenja i bitki za dosezanjem predela  bezvremenog.

Kada je došao u šumadijsku prestonicu s namerom da munjevitom voljom prkosi protivničkim blokadama i snove saigrača ostavljene na terenu uvije u trijumf kragujevačkih Divljih Veprova, Janoš Serfozo je izvojevao najmiliju pobedu – upoznao je Mirjanu Đorđević, buduću suprugu i lepšu polovinu spremnu na put duž trnovitih i neizvesnočću popločanih životnih predela.

Mart 2010. godine označio je početak priče koja vraća veru u bezuslovnu ljubav, poštovanje i podršku.

Poziv prijatelja na „kafenisanje“ i ćaskanje sa novopristiglim igračima Divljih Veprova. Prvi pogled. Osmeh utkan u kutak srca. Kragujevac je ovako oživeo jednu bajku.

„Početkom marta 2010. godine prijatelj me je pozvao da mu se pridružim na popodnevnoj kafi u prijatnom ambijentu kafića u centru grada. Društvo su mu pravila dva nova igrača Divljih Veprova. Priča je krenula spontano, Janoš, jedan od novopristiglih igrača, i ja smo razmenili brojeve telefona kako bih njemu i njegovim prijateljima pokazala grad i mesta za dobru srpsku pijanku“ kroz neizbežan osmeh priseća se Mirjana prvih susreta i radosnih iskri.

Latentna nit i nedokučiv osećaj kontinuelne ushićenosti i sreće vezali su ruke ovo dvoje mladih ljudi i krunisali ih pečatom neraskidivosti.

„Čini mi se da je Janoš uvek pronalazio novi izgovor da me pozove – želi da upozna turističke i istorijske znamenitosti grada, ne manjka mu slobodnog vremena i želi da prošeta sa nekim, otkazan mu je trening… Na taj način smo se upoznali i shvatili da nam jednostavno prija kada smo zajedno“.

Nakon tri meseca u predelima bajkovitog sna Mirjanina i Janoševa priča uplivala je u vode Egejskog mora. Mirjana odlazi na Santorini ne naslućujući da će Janoša videti pre kraja leta.

Puntovi, snapovi, quarterbackovi, touchdownovi, rapidne strategije i rekvizit jajastog oblika prožimali su Janoševe dane nakon Mirjaninog odlaska, pripremajući Divlje Veprove za pokoravanje novih predela američkog fudbala.

Tu kolotečinu grube muške igre kraljevskog potencijala, uskovitlao je Mirjanin povratak u Kragujevac.

Ponovni susret ovo dvoje mladih ljudi duguju tadašnjem viznom sistemu.

Tog 3. jula Mirjana je u Srbiju sletela oko 12 časova i već u 14 časova bila u rodnom Kragujevu. Dok je vodila bitku sa pomešanim osećanjem nestrpljivosti, žudnje i opčinjenosti, Divlji Veprovi su na Sušičkom stadionu ukrštali mač borbenosti i istrajnosti u utakmici protiv beogradskih Plavih Zmajeva.

„Wild Boars-i igrali su bitnu utakmicu na Sušičkom stadionu i ja sam odlučila da to bude moja prva destinacija po povratku u Kragujevac. Janoš me je odmah video na tribinama i nakon pobede prišao mi je i pozvao na večeru. Od te večeri znali smo da je to ono pravo.“

Sedam magičnih dana pobožnika dobro očuvane tajne sedmog neba sebično su želeli u Janoševoj kesi uspeha dve pobede – titulu šampiona Srbije za Divlje Veprove i Mirjanino biće uz njegovo.

Mirjana ubrzo opet odlazi na Santorini i Janoš odlučno počinje sa pokoravanjem svojih želja. Prva je ostvarena ubrzo nakon njenog odlaska – kragujevački Divlji Veprovi, plodovi inovativnosti, ambicije i bezgraničnih mogućnosti postali su šampioni Srbije u američkom fudbalu.

Konfete radosti rasute po magovima entuzijazma ukorenile su srpsko-američki fudbal u kragujevačko tlo.

Sklupčani u, od uspeha satkanu, torbu ambicija, putokazi su Janoša odveli do Mrjane kada ju je nakon trijumfa Veprova posetio na ostrvu Santorini.

Krajem leta Mirjanina i Janoševa priča doseže okvire počasnog trona i njih dvoje zajedno posećuju Janoševe rođake u Mađarskoj, ali sredinom septembra Janoš odlazi u Los Anđeles.

Mirjana prkosi ustaljenim pravilima dobijanja vize i nakon uspešnog sučeljavanja sa normativnim podlogama dobija vizu za SAD na period od deset godina.

„Papiri, dokumentacija, formulari, viza, intervjui, žurba. Napokon dobijanje vize na deset godina i odjednom je sve lakše. Odmah sam pozvala Janoša da mu saopštim vest i obradujem ga da će moj planirani dolazak u Los Anđeles u decembru biti ostvaren“.

Na postojeću sreću dodata je još jedna – Mirjana neposredno posle dobijanja vize i rezervacije avionske karte za Los Anđeles saznaje da je u drugom stanju.

„Trudna sam! Prelep osećaj, još kada sam znala da ću budućeg tatu uskoro videti mojoj sreći nije bilo kraja i neprilike koja će se isprečiti između Janoša i mene“, ovako Mirjanina i Janoševa priča završava epizodu u Srbiji i seli se na američki kontinent.

Na internacionalnom aerodromu „LAX“ u Los Anđelesu Janoš ju je sačekao sa osmehom na licu i cvećem u rukama i dobrodošlicu u rodni grad joj poželeo malim znakom pažnje – kupio joj je omiljeni sladoled i odvezao na plažu.

Izgleda da sreća ipak spava skrivena među malim znacima pažnje.

 

Mirjana i Janoš venčali su se 10. februara 2011. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, a 9. avgusta 2012. godine priređena je proslava venčanja u Srbiji.

Bračni par Serfozo i dalje živi u Los Anđelesu sa jednogodišnjom kćerkom, Emilijom.

Nema komentara

Odgovorite