Nina Barudžić – sportskim ritmom do zvezda

- -
0

Još jedan primer mladih, uspešnih i perspektivnih Kragujevčana, koji hrabrim koracima osvajaju svet je i mlada teniserka, Nina Barudžić. Za Ritam grada govori o sportu, uspesima, odricanjima, životu u Americi i svemu onome što je vezuje za Kragujevac.

Možeš li da se predstaviš našim čitaocima?

Zdravo svima koji danas ovo čitate, moje ime je Nina Barudžić, imam 19 godina, bavim se profesionalno tenisom, a od ove godine igram tenis za univerzitet u Americi.

Za tebe važi da si vredna, uporna i da si neko ko se smelo kreće teniskom šljakom. Kada si počela da se baviš tenisom?

Tenis igram od svoje šeste godine i već tada sam znala da ću napraviti nešto vredno uloženog truda. Na teniskim terenima se osecam najsigurnije, jer to je “moja stvar”, i stvarno se trudim da pokažem sve što mogu i znam, jer ne želim da moji sati provedeni na treninzima budu uzaludni.

Šta sve jedna mlada osoba mora da uloži u svoj uspeh?

Ako želite da uspete morate da uložite sve! Kada kazem “sve”, prvenstveno mislim na tri glavne stvari koje morate da poštujete: rad, red i disciplinu. Morate da date 110% sebe i nikada ne odustajete. Možda zvuci kao kliše, ali je zaista tako. Niko nikada nije rekao da će biti lako.

Postoji li nešto čega si morala da se odrekneš u životu zbog sporta kojim se baviš, s obzirom da svi koliko-toliko znamo da je veoma naporan, posebno za žensko?

Ne bih baš rekla da sam se odrekla nekih stvari u životu, ali definitivno sam ih svela na minimum. Kasno izlaženje sa prijateljima, rođendani, skupovi, sve to se nekada ne uklapa baš najbolje sa obavezama koje jedan sportista ima. U nekim trenucima je bilo jako teško shvatiti da je trening ipak bitniji od najbolje žurke u gradu, ali na kraju se sve nekako postiglo i sada nemam utisak da sam nesto propustila.

Šta te izdvaja u odnosu na tvoje vršnjake i čime se obično najviše ponosi Nina?

Za razliku od većine svojih vrsnjaka, ja sam morala da odrastem jako brzo. Morala sam da naučim da poštujem kako svoje, tako i tuđe vreme, i da naučim kako da napravim dobro organizovan dan. Takođe, bogatija sam za jedno iskustvo više, samo jer me je tenis odveo u neobične pustolovine koje su me promenile pozitivno. Ponosna sam na sebe, na sve što sam postigla, i na svoje roditelje, koji su me nesebično podržali u svakoj mojoj odluci.

Šta je tvoja definicija uspeha, sreće i ljubavi?

Prema mom mišljenju, ne postoji tačna definicija uspeha, sreće ili ljubavi. To su stvari koje nam se prosto dogode, dok šetamo kroz ovu baštu punu korova i narcisa, koju zovemo život. Ono što zasigurno znam, jeste da su ove tri stvari neuhvatljive, što je i najbolja stvar, to je ono što nas vuče napred.

Bez čega ne možeš da započneš dan?

Svako moje jutro pocinje isto; velikom čašom đusa i “Plazma” keksom.

Kako je proteklo prilagođavanje na novu sredinu, kako se danas tamo snalaziš?

Trenutno živim u Vermillionu, malom gradu u South Dakoti(USA), gde vredno radim na svom obrazovanju i teniskim veštinama. Amerika je potpuno drugačija od Evrope, ali je mesto koje mi mnogo više odgovara. Možda se čini malo okrutnim, ali mogućnosti koje imate ovde ne mogu ni da se porede sa onim što Evropa trenutno nudi . Privikavanje na novu sredinu mi nije teško palo. To je nesto što sam, čini mi se, oduvek želela, i cak i kada mi je tesko, samo se prisetim koliko sam truda uložila da bih došla ovde i sve ružno nestaje.

Šta ti u Kragujevcu najviše nedostaje?

Najviše mi nedostaje moja porodica, kafa sa prijateljima, i Glavna ulica, kojom su prolazili ljudi koji su od mene napravili osobu kakva sam danas. Radujem se mom dolasku u maju, kada ću, nadam se, doneti u Kragujevac malo američke čarolije.

Šta bi poručila čitaocima?

Don’t be afraid of failures, that’s not the worst thing. The much worst than a failure is a fear that goes with it. I budite svoji, svi ostali su vec davno zauzeti!

Nema komentara

Odgovorite