Nedeljko Ašanin – srpski nindža

- -
6

739836_595194247162352_777160929_o copy

Četrdesettrogodišnji Kragujevčanin, Nedeljko Ašanin, drevnu ratničku veštinu ninjutsu učio je od poznatih nindži iz postojbine Japana, ali i drugih država, posle čega je nastavio da prenosi stečeno znanje na polaznike preko 15 klubova širom sveta, organizacije Bujinkan Tori čiji je osnivač.

U ovoj veštini, kojom se bavi već 20 godina, stekao je zvanje Shihan (crni pojas 10. dan), a klub Bujinkan Tori u Kragujevcu drži 12 godina.

Šta je ninjutsu?

– Ninjutsu je složenica koja se sastoji iz dve reči – nin (preživeti, hrabrost, lukavstvo) i jutsu (veština). To je ratnička, a ne sportska veština i kao takva nema za cilj takmičenje sa drugima, osvajanje pehara i medalja. Nastala je na bojnim poljima drevnog Japana, nema pravila i jedini cilj je preživeti. Ninjutsu je mekana i tvrda veština, koja prati evoluciju, proučava rad sa tradicionalnim oružjem, ali i sa modernim. Tehnike su kreirane tako da napadaču nanesemo što veće povrede uz minimalno korišćenje snage, pa je vrlo praktična i za žene. Ninjutsu nas ne uči da se zaštitimo samo na fizičkom planu, već da razumemo ljude oko sebe i vreme u kojem živimo. Jedino takmičenje u ovoj veštini jeste takmičenje sa samim sobom, pobediti sopstvene strahove, pomeriti svoje granice i postati bolji čovek.

Kako ste ušli u svet ninjutsu-a?

– Od svoje šeste godine treniram razne sportske i borilačke veštine, ali ninjutsu poslednjih 20 godina. Moj put ninjustua je bio jako naporan, jer se u to vreme malo znalo o ovoj veštini, pa ste morali putovati preko cele planete da biste „pokupili“ prave informacije vezane za ovu veštinu. Imao sam mnogo učitelja, ali za moje današnje uspehe najveću zahvalnost dugujem sada već pokojnom učitelju, Amerikancu Davidu Holtu.

luce1 copy

Kakva su Vaša iskustva o Japanu kao zemlji i kakva o njihovoj školi kao i Hacumiju kao učitelju?

– Kada ste u Japanu, to je kao da ste na drugoj planeti. Sve ono što znate o nama i našoj zemlji samo okrenite na drugu stranu. Hatsumi je imao tu misiju koju mu je ostavio u nasleđe njegov učitelj i poslednji nindža Takamatsu, da prenese dugo čuvano znanje na ostatak sveta i mislim da je on tu misiju uspešno obavio, tako da danas, sem turističke posete, više i nemate potrebu ići često za Japan da bi učili na pravi način.

Kakva je budućnost ninjutsua u Srbiji i koji su Vaši planovi za naredni period?

– S obzirom da je ninjutsu ratnička veština samoodbrane i preživljavanja, mnogi misle da ona danas nema svoju upotrebu osim u ratnim uslovima. Međutim, ninjutsu nije samo veština borbe, ona nas jednako uči kako da razumemo svet oko sebe, razvijemo svoje psihičke i fizičke potencijale i ravnotežu, sačuvamo dobro zdravlje, razvijemo kreativnost, pozitivan duh, otvorimo se prema svetu i steknemo prijatelje za ceo život, razvijemo samopouzdanje, plemenitost i sebe kao celu osobu. Ta veština nas uči kako da kroz nju postanemo u svakom smislu bolje osobe. Oni koji nemaju čisto i iskreno srce, otvoren duh, oni i ne mogu pravilno sagledati sebe i odbaciti svoj ego, te takve osobe ne mogu dugo opstati u ovoj veštini. Ninjutsu je vrlo surov, ali i vrlo iskren prema nama, baš kao i život. Za cilj ima da nauči pojedinaca kako da se odbrani u realnim situacijama od protivnika, uz najmanju moguću štetu sebi, a najveću moguću napadaču. Zato se i kaže da ninjutsu nije „lepa“ veština, jer joj cilj nije zadiviti, već preživeti. Što se tiče mojih planova imam želju da raširim ovu veštinu na teritoriju Rusije. Održao sam već tri seminara u toj zemlji – dva u Moskvi i jedan u Klaugi. Prvi ozbiljniji pozivi za dužu saradnju već stižu i nadam se da ćemo već od jeseni pokrenuti jednu Tori sekciju. U kom gradu, videćemo već.

stiyvapa copy

Kako je došlo do osnivanja vaše škole u Kragujevcu?

– U startu, to je bio klub od samo nekoliko članova koji bi se okupili povremeno u Velikom parku ili Šumaricama. Posle dve godine, dolaskom sve većeg broja ljubitelja ove veštine, počeli smo sa treninzima u školama „Jovan Popović“ i Prvoj gimnaziji. Od pre nekoliko godina naš klub ima svoju privatnu salu u Erdogliji sa najboljim uslovima za rad, a klub je bukvalno prerastao u organizaciju, jer sve više i više ljudi iz celog sveta dolazi u naš grad da trenira u našem dođou, a zatim uz moju dozvolu otvaraju sekcije u svojim gradovima.

Autor: Miloš Lučić

6 Komentara

  1. Cuj, 20 godina trenira. Niko za njega nije cuo ni pre 10 godina, a sad izigrava velikog senseia. Sarlatanstvo najobicnije, ali to izgleda i dalje pali kod ovog naivnog naroda.

    • A ti si ga upoznao pa znaš o čemu trabunjaš? Nemoj podcjenjivati ono što ne poznaješ. Nedeljko je jedna od najboljih osoba koje poznajem.

  2. Hahaha, pa tip ‘ladno na jednom od svojih snimaka trenira ljude iz neprijateljskih NATO/kosovopriznavackih zemalja, sparatistickih republika SFRJ. Lako ih je prepoznati, jer nose zastave svojih zemalja na rukavima. Nije ni cudo, kad i sam kaze da ga obucavao Amerikanac.

Odgovorite