Naši studenti u Češkoj

- -
0

Staša Manojlović, bivša učenica Prve kragujevačke gimnazije, nakon završene srednje škole odlučila je da otputuje u Češku da bi nastavila školovanje i naučila jezik. Prva godina svakako nije bila laka. Upoznavanje sa novim ljudima, novom sredinom, odvojena od svoje porodice, prijatelja i domaće kuhnije uspela je da pronađe svoje mesto u gradu Brnu, gde ja nakon godinu dana upisala Ekonomsko – upravni fakultet i sada je četvrta godina. U intervjuu sa njom saznali smo mnogo korisnih i zanimljivih stvari koje ćemo podeliti sa Vama.

Kako si došla na ideju da učiš češki jezik?

Nakon što sam pročitala triologiju istorijskih romana poljskog pisca Sjenkjeviča, a onda odgledala i filmove snimljene po datim romanima, bila sam oduševljena Poljskom i poljskim jezikom. Kako u Kragujevcu nije bilo mogućnosti za učenje poljskog, rešila sam da odem na prvi čas kursa češkog jezika, koji je te 2006/2007 godine, već drugu godinu za redom (ako se ne varam), održavan pod pokroviteljstvom Južnomoravskog regiona. Krenula sam logikom, oba jezika su zapadnoslovenska, možda mi se i češki dopande, u ostalom kurs je bio besplatan, zašto ne probati nešto novo? Besplatni kursevi jezika su retkost, i to je bila lepa prilika za učenje nečega novog, a rekla bih i neobičnog, jer ko je još mogao da se pohvali u Kragujevcu da zna češki? U početku mi se nije dopao, zvuči potpuno drugačije od poljskog iako su srodni, ali sam za razliku od drugarice koja je na tom prvom času bila oduševljena, ja bila ta koja je nastavila sa pohađanjem kursa, i na kraju imala najbolje rezultate.

Da li si u Češku otišla o svom trošku ili si dobila neku stipendiju?

Dobila sam stipendiju već pomenutog Južnomoravskog regiona za nastavak učenja češkog jezika godinu dana u Brnu, a po upisu na fakultet dobila sam stipendiju češke vlade. Moram da istaknem da sam bila jako zadovoljna boravkom u Brnu, odnosom prema nama stipendistima, i srećna zbog ukazane šanse.

Koliko se život u Češkoj razlikuje od života u Srbiji?

O životu u Češkoj mogla bih da pričam naširoko, pretpostavljam da se život u Češkoj i Srbiji razlikuje u svakom smislu i da je to verovatno normalno kada su dve države u pitanju. Moj konkretno život se definitivno razlikuje, u Brnu su obaveze, samostalnost, drugari različitih nacija, kultura i ambicija, mogućnosti svakojake, lep studentski život. U Kragujevcu je porodica, bliski prijatelji, najbolja hrana na svetu i onaj osećaj “biti svoj na svome”. Kada su u pitanju uređenost države, standard i organizacija, Češka je ispred nas, i po mnogo pitanja bi valjalo da se ugledamo na nju. U pitanju je zemlja koja je uz Sloveniju najrazvijenija među takozvanim Istočno Evropskim zemljama. Na njen uspeh utiče i blizina Nemačke, koja ekonomski direktno utiče na stanje u Češkoj. Česi su organizovani ljudi kod kojih od deteta do penzionera svi uredno nose rokovnike, svi imaju hobije, pred televizorom provode minimlano vremena, izuzeteno su štedljivi, a prirodu obožavaju do te mere da im je savršen vikend odlazak na planinu i spavanje pod vedrim nebom. Čarobnjaci su kada je u pitanju pronalaženje jeftinih egzotičnih putovanja. Ne zanimaju ih tuđi životi, i apsoulutno vam neće zameriti ako obučete trenerku i lakovane špicaste čizme i prošetate gradom. Njih se to ne tiče, i u principu ostavljaju vam zaista prostora da se osećate slobodno, sve dok ne ograničavate tuđe slobode, naravno.

Loše strane. Hladni su kao led! Nisu druželjubivi, i na ulici ste u iskušenju da im ponudite novac samo da se na trenutak osmehnu, ne bi li vam ogrejali dušu bar malo. Hrana mi se ne dopada, i osim Nemcima, Poljacima i Slovacima, ne dopada se ni drugim strancima. Mi, studenti iz dijaspore smo željni bureka i sarme! Neprijatni su kao trgovci, ugostitelji, uopšte odnos prema ljudima se mnogo razlikuje od našeg, na to je verovatno najteže navići se. Naš odnos prema porodici i prijateljima je mnogo prisniji. U principu odgovor na ovo pitanje bi mogao da bude mnogo duži nego što već jeste, pa ću ga ovde završiti.

Šta bi poručila učenicima koji u planu imaju da dođu u Češku nakon završene srednje škole?

Znam oko četrdesetak Srba koji su došli u Brno, nikad nisam čula da se iko požalio ili zažalio. Ako i ima nekih perioda nezadovoljstva, to je retko i prolazno. Zavolela sam Brno mnogo, obožavam ga, i preporučujem ga svim normalnim, zanimljivim osobama koje se ne boje učenja na stranom jeziku. Ako rešite da dođete u ovaj studetnski grad prepun stranih studenata iz svih krajeva sveta, ponesite obavezno Plazmu i Euro krem, naša Srpska ekipa je toga uvek željna i bićete višestruko dobrodošli u nju!

Nema komentara

Odgovorite