Na dečjim krilima sa Zoricom M. Ranitović

- -
0

Zorica Mihajlović Ranitović, profesor srpskog jezika i književnosti u OŠ “Mirko Jovanović” nedavno je izdala svoju prvu zbirku pozorišnih predstava za decu “Na dečjim krilima”. Zbirka sadrži šesnaest priča, koje pokreću raznolike teme iz školskog i porodičnog života dece, u skladu sa njihovim interesovanjima, i koje imaju jasnu pedagošku pouku.

Autor daje iscrpna objašnjenja za svako delo počev od kostima i scenografije, preko napomene za koji uzrast i koju priliku je predstava namenjena, pa sve do didaskalija, koje daju adekvatne instrukcije mladim glumcima. Svako od dela je predviđeno za izvođenje u školskim uslovima. Na kraju ove zdirke nalazi se “Mali pozorišni rečnik”, koji će pomoći deci da zapamte pozorišne termine, koji će im ostati u glavi za ceo život.

Izdavač ove zbirke je Agencija “Vitez”, a glavni urednik je, naš poznati pesnik, Dobrica Erić. Svoj doprinos dali su i dečji pesnici Nedeljko Popadić, Vlasta Cenić, Ljubomir Ćorilić i Miodrag Jakšić. Svaku priću prati adekvatna ilustracija zaslugom akademskog slikara Miroljuba Sretenovića.

Zorica M. Ranitović govori za portal Ritam Grada:

Kako je nastala zbirka pozorišnih predstava za decu?

Predstave su nastajale kao plod rada sa decom u jedinstvu sa mojim afinitetima. Uvek sam cenila vrednost reči i vrednovala svet kroz nju. To je osnovni razlog zašto – scena. Pozorište je jedina umetnost gde nema montaže, reprize i gde trenutak donosi, ili ne donosi uspeh. Tako ni život nema montažu i nema reprizu. E, taj trenutak gde čovek sve od sebe da, nalazim u radu dramskih izvođenja sa decom. Tu deca sve od sebe daju. Tako je dvodecenijski rad u školi, sa uzrastom od prvog do osmog razreda, doneo životno iskustvo koje je krunisano mojim prvom knjigom za decu “Na dečjim krilima”.

Kao profesor u školi svakodnevno se srećete sa velikim brojem, kako učenika, tako i roditelja, baka i deka. S obzirom na to da su likovi u Vašim dramama upravo učenici i odrasli, koji ih okružuju, da li se ličnost nekog vašeg učenika ili njegovih roditelja poklapa sa nekim likom u drami?

Tačno je to da se u mojim predstavama nalaze pomenuti likovi, ali ne mogu reći da sam predstavila bilo koga u potpunosti. To je kolaž ljudskih osobina koje mi svakodnevno srećemo, ili se , čak, prepoznajemo. To su likovi koji imaju zadatak da prenesu pedagoško – vaspitnu poruku, kako deci, tako i odraslima. Savremena porodica nema vremena za dete, odrsli pričaju samo o ružnim i tužnim stvarima, padeži su uvek bili problem i tako redom. No, ipak mislim da sve počinje i sve se završava ljubavlju, verom i nadom. Sve to obuhvataju moje priče.

Imate li ambicija da se oprobate i kao reditelj sopstvenih dramskih tekstova?

Trenutno se sa decom, uz pomoć svojih predstava, divno zabavljam. Ne znam da li će se tu nešto promeniti. Nadahnuće je trenutak, pa ukoliko naiđe – neću ga propustiti.

S obzirom na to da živimo u eri računara, čini se da deca, kao i odrasli, sve manje čitaju. Šta mislite da bi trebalo uraditi povodom toga?

Tačno je to da će u ovom veku vladati svet slika. To čine televizija, računari, telefoni… Sve pretačemo u skraćenice, zbog užurbanog života. Ali ne zaboravimo: sa knjigom se nikada nisu svi družili. Većina dece u odlikama današnjeg vremena traži opravdanje za svoju nezainteresovanost. Ipak, poznajem puno dece koja vole knjigu. To u svom radu treba da prepozna prosvetni radnik, kako bi tom detetu dao podstrek, motiovaciju i pomogao mu da gaji svoju čitalačku ljubav. Tačno je da za knjigu čovak mora da ima poseban osećaj. Kada kažemo: knjiga je najbolji drug, treba da se upitamo: znaju li deca ko je to pravi drug. Tu se pojavljuju vaspitni trenuci koji treba kod mladog čoveka da formiraju odnos prema svim vrednostima, pa I prema knjizi. No, i pored poljuljanog sistema vrednosti, ja silno verujem u ljudski rod. Treba pred decom iskreno pokazati svoju ljubav prema umetnosti i to će u njihovim mladim dušama pustiti koren koji će, kad – tad, pustiti mlade izdanke. Neizmerno navijam i verujem u vas, mlade.

Izdavačke kuće nude jako veliki broj dela. Kako danas, kada je više onih koji pišu, nego onih koji čitaju, pronaći pravu vrednost? Kako da prava vrednost ispliva iznad razne beletristike i pronađe put do čitaoca?

Nažalost, sve je tako. Moje mišljenje je da je samo vreme pravi sudija svih vrednosti. Ako su do danas opstala dela pisana pre mnogo, mnogo vekova, to govori da prave stvari ne umiru. Nama se na svim tržištima nudi ogromna količina robe, pa ipak znamo da procenimo šta od toga vredi. To najbolje činimo ako smo zainteresovani za robu te vrste. Tako je i sa čitaocima. Knjigoljubci znaju ko pise i šta pise. Tako nečiji tiraži rastu, a neki zamiru preko noći. Kjiga se reklamira najbolje čitalačkim iskustvom – kada ja pročitam dobru knjigu svi moji prijatelji će znati, što nije slučaj kada bilo šta drugo kupim.

Kada je u pitanju dečja literature, situacija je specifična. Deca žele da njihova knjiga prati njihova interesovanja. Zato nije čudo što neki naslovi obaraju svetske rekorde u izdanjima. Prosto su “uboli” šta deca hoće. Kada sam pisala predstave za decu navodila sam situacije u kojima oni žive. To je njihovo odrastanje, to su njihove dileme, njihove simpatije… Dečji ukus je istančan. Dok se odrasli bore da pročitaju do kraja knjigu koju su započeli, dete – ne. Ono bez ustezanja komentariše i ostavlja, ili sa uživanjem nastavlja čitanje. Nije lako izboriti se za dečju pažnju. Litratura za njih mora biti oličenje vremena u kome nastaje. Opstaće u novom vremenu samo ako obuhvata svevremenske teme, koje karakterišu dečji svet. Moja zamisao je bila da objavim knjigu koja može biti i deo dečje igre. Nadam se da sam uspela.

Da li se bavite pisanjem još nekog književnog žanra i da li imate u planu da objavite još dela?

Pisanje je meni ono slatko duboko ćutanje. U tim trenucima nikne nov red, za koji, u početku, ne znam u šta će izrasti. Predstave volim i pišem ih i dalje. Osećam da mi u duši sazrevaju i prve priče za decu, a dođe i poneki stih. Tako, celokupno šarenilo ima jednu zajedničku osobinu: sve je za decu. Iskreno se nadam da će novih knjiga biti.

Nema komentara

Odgovorite