Miloš Savić – od atletike do Zimskih olimpijskih igara

- -
0

Miloš Savić  – atletičar, fudbaler, učesnik na zimskim Olimpijskim igrama, u sportu zvanom bob, govori o svojim sportskim putanjama, uspesima, naporima, spoticanjima i istrajnosti koja je odlika velikih sportista.

Kao dete maštao si o…

Kao i većina deca u tadašnje vreme koje je počelo, veoma radno da se bavi fudbalom,  sanjao sam  da jednog dana obucem dres reprezentacije, da  jednog dana i mene klinci vide sebe kao što sam gledao nekada svoje idole Piksija, Savićevića, Jugovića.

Kako je život odmicao, ja sam sve više vremena posvećivao sportu i drago mi je kada pogledam sada unazad i vratim vreme, da se nisam bavio time bio bih na ulici kao većina mojih vršnjaka. Napravio sam nešto od sebe i od malih nogu sam sebi zacrtao cilj – da budem najbolji u onome što radim.

Fudbal i atletika – dve tvoje sportske ljubavi…

Tako je počela moja sportska karijera,  fudbalom sam se veoma uspešno bavio do neke 17 godine, kada na nagovor mog trenera prelazim  na drugi sport atletiku. I tu sam pronašao svoju egzistenciju, možda sam i pogrešio, možda i nisam, ali to nikad neću ni znati. Drago mi je što sam uradio to što sam uradio – u atletici sam istrčao državni rekord ,učestvocao na svetskom evropskom, balkanskom prvenstvu, jedan sam od retkih sprinteva koji ima minimalan broj poraza na toj deonici.

Još jedan sport je obeželio tvoju karijeru?

Da. Zanimljivo je da je nakon uspeha u atletici, usledio poziv jednog čoveka, sa predlogom da pomognem našoj reprezetaciji i u drugoim sportu, da se okušam u još jednoj grani, a to je Bob. I uspeo sam u tome, otišao sam na olimpijske igre, što je san svakog sportiste i zapisao ime u istoriju olimpijskih igara, kao član prvog bob tima Srbije kao nove države!

Čime se trenutno baviš?

Sada uglavnom treniram, spremam se za nove izazove i nove ciljeve koje sam sebi zadao. Potajno se nadam se da će u nekoj grani sporta, sportiste koje sada treniram barem dostići neku lestvicu gde im je mentor bio. To će mi biti možda od najvećih zasluga u životu pored svega ovoga što sam uradio, prezentovao sebe, svoju porodicu, svoj grad Kragujevac i naravno Srbiju!!! Samo me je to vodilo i vodiće me ceo život i sutra u nečemu drugom, čime se budem bavio!

Ko ti je najviše pomogao  da budeš uspešan u atletici i šta ona znači za tebe?

Samo značenje te reči i epiteta, koji atletika nosi – kraljica svih sportova, u tome se vidi i može se zaključiti šta znači baviti se njome i biti uspešan!

Da bi bio uspešan i u vrhu ,prevashodno je neophodno, imati zacrtan cilj, neku zvedzu vodilju, posle ide talenat koji mnogo znači, ali nije presudan. Sve zavisi od toga kako se postaviš, kakve ljude oko sebe imaš, kakvog  trenera, za kog mogu samo reči hvale poslati na njegov račun. To  je čovek koji je od mene napravio čoveka zajedno sa mojim roditeljima i usmerio ka pravom cilju, malo je ljudi kao što je moj trener Vlasta Stevanović, koji je uvek bio i kada je loše i kada je dobro bilo. Bilo je mnogo spoticanja od strane drugih, ali smo pokazali da smo izvanrendan tim i da smo uvek najbolji u onome što radimo!Mnogo je ljudi u sportu koji te tapšu po ramenu a žele ti da polomiš nogu, on je znao to da prepozna i da mi pomogne makar nekada i ostao kući, a mene slao i samog na pripreme kako bih ja napredovao jer nije bilo novca da odemo zajedno!

Kada nije sezona takmičenja i priprema šta te okupira?

Kada nemam takmičenja, iskreno da vam kažem, vreme mi protiče veoma burno jer kada nema u atletici takmičenja, ima u bobu. Tako da je leti atletika, a bob zimi. Veoma je naporno, ali mogu da kažem da sve stižem. Pored  toga imam dosta mlađih sportista kojima prenosim znanje koje sam do sada stekao i koje usmeravam na pravi put, a to je put pobednika. Za koju godinu će se izroditi neki novi klinci koje  će ljudi prepoznavati. Prevashodno  mislim na par mojih fudbalera sa kojima sarađujem i nadam se da neće zaboraviti ono što činim za njih.

Kakvi su izgledi da odeš na ovogodišnju Olimpijadu?

Iskreno znam da mogu, ali mnogo je tu stvari koje treba da se poklope, kako bih uspeo u svom cilju. Ali znajte ne možemo sve sami Vlasta i ja. Nije to otići ispred zgrade i trčati, to je nešto najveće na svetu što postoji – Olimpijske igre i trka na 100 metara. Pošto je sport u eskpanziji u gradu, fudbal, košarka, rukomet  i ulaganja grada su stvarno velika i donose rezultate i to se lepo vidi , nadam se da će neko imati “sluha” i pomoći jer iskreno bavio sam se raznim sportovima i mnogo je teško otići na Olimpiske igre. Nije to fudbal, jedan zabušava, pa se ne vidi , ovde si sam. Ako loše odradiš neceš sutra dobro trčati tako je to. Ima million stvari koje treba da se poklope i mnogo ulaganja živaca, znoja i novca koji je najveći problem  da bi se ostvarila olimpijska norma!

Postoji li vreme kada se izlazi iz sporta?

Ne, sport ide uz svako doba života, svi se mogu baviti njime i rekreativno i profesionalno. Mislim i nadam se da ću uvek biti u sportu makar i kao posmatrač ili navijač. Lepo je kada si sportista i još pored toga uspešan, kada te neko prepozna i ceni ono što radiš.To me nekako tera da dalje radim i da se usavršavam.

Šta te čini drugačijim od ostalih sportista?

Ono što me izdvaja od ostalih sportista sigurno je svestranost. Trenirao  sam fudbal, kasnije atletiku kojom se i sada bavim uz atletiku uporedo bavim se i bobom i poslednja stvar je da sve to što sam ja učio prenosim na mlađe sportiste i usavršavam ih da budu bolji u onome čime se bave. Trenutno imam par mlađih igrača od kojih će neko uskoro napraviti nešto ,treniram kodniciono F.K. “Bumbarevo brdo”, pomažem treneru Daliboru Stoiljkoviću u radu sa mlađim kategorijama F.K. “Arsenal” i njihovom obučavanju. Radim na popularizaciji sporta u Kragujevcu, a i šire.

Zvezda vodilja u radu i životu?

Iskreno da budem najbolji u onome što radim ili barem da težim ka tome ako već ne mogu da uspem. Najveći motiv zbog koga još uvek treniram iskreno je da budem jedan od retkih sportista u celom svetu koji su otišli na 2 različite Olimpijade letnju i zimsku. I da tako uđem u istoriju sporta.

S obzirom na tvoje obaveze kako provodiš slodobno vreme?

Slobodno vreme provodim sa prijateljima, devojkoom ,jer iskreno kada treniram nemam vremena ni za sebe .

Čuli smo da često odlaziš na zatvoreni bazen, koliko plivanje znači profesionalnim sportistima, a i ljudima uopšte?

Mnogo mi je drago što Kragujevac napokon ima bazen koji meni iskreno mnogo znači i dosta vremena provodim na njemu plivajući i relaksirajući svoje telo. Hvala ljudima koji su zaslužni za njegovo pravljenje jer to je jedan od velikih pluseva za grad Kragujevac. Nadam se da će Kragujevac imati svoju Nađu Higl, Čavića. Ima potencijala u toj deci koja treniraju. Iskreno  toplo preporučujem svima da što češće idu na plivanje, jer ne postoji ništa zdravije od toga i trčanja. Uz bazen Kragujevac je dobio mnogo, a tek će se videti to!

Nema komentara

Odgovorite