Milica Dopuđa – Korak ispred svoje generacije

- -
0

Drugi bi rekli da živi u potpuno drugačijem svetu, ali ona samo drugačije posmatra taj svet. Milica Dopuđa, ambiciozna i mlada umetnica, nakon trećeg razreda Druge tehničke škole polagala je diferencionalni ispit ne bi li dobila uslov za polaganje prijemnog ispita na Filološko-umetničkom fakultetu, za smer Grafički dizajn. Iako nije moguće imati visok prosek ocena za četvrtu godinu koju takoreći nije odradila, ona je na prijemnom ispitu dokazala koliko ume i koliko zna, dobivši najveću ocenu na celokupnim radovima.

Tokom školovanja i usavršavanja, dobijala je pohvale i nagrade za svoje radove na kolektivnim izložbama, ali ova godina je jedna od najvažnijih za ovu osamnaestogodišnjakinju, jer je uspela kao najmlađa Kragujevčanka da zadivi profesore na fakultetu i načini korak ispred svoje generacije.

Od crtkanja po sveskama, koje je primetila učiteljica u osnovnoj školi do ozbiljnih crteža, mnogo je radila i napredovala. Posećivala je razne izložbe, slušala savete profesora kako iz škole, tako i iz centra za likovno usavršavanje, poznatijim pod imenom „Celus“.

„ Najviše volim kod sebe što uvek slušam ljude. Slušajući sam napredovala i što je najbitnije naučila da je sve što radiš bitno i da razumeš.”

Potiče iz umetničke porodice od koje i dobija podršku, ali za napredak hvali svoju istrajnost i ljubav prema slikanju. Voli realistično slikanje, mada svoju energiju najbolje prikazuje kroz ekspresionizam. “ Ja sam školski tip, od grafitne olovke se kreće korak po korak do velikih radova. Drugačije se ne može, svi koji žure zalutaju. Ja krećem od osnove i ne jurim ka radovima za koje još nisam spremna i zrela, ali ne kažem da nemam potencijala za njih.” Pored tih školskih koraka kojih se Milica drži, ona ostavlja svoj pečat i zato profesori uvek njene radove sklanjaju po strani, jer se ne uklapaju u standardne i već viđene. „ Za svaku datu temu zalazim duboko u njen smisao. U mislima tražim odgovor, mnogo učim sama i tako svoj talenat nadograđujem. “

U školi su joj se otvorili vidici, tako da je imala mogućnost da bira čime želi da se bavi. Naučila je osnovno o crtanju, slikanju, kaligrafiji, vajanju… Pored svega, fotografiju izdvaja kao nešto posebno . „Volim da fotografišem i da me fotografišu. Mislim da sam rođena sa tim darom.”

Pored podrške roditelja, profesora i prijatelja ove samouke devojke postoji jedna osoba koja je najviše verovala u nju i čije su reči odzvanjale u mislima kada joj je bilo najteže. Na pitanje postoje li porazi u slikarstvu, ona objašnjava. ,,Naravno da postoje. Postoje trenuci kada četkicu držim, a ne osećam je i kada radim, a ne vidim konačan rezultat. Jedini način da se to prebrodi je upornost i naravno, reči najvažnijih osoba u mom životu.“

Njena kreativnost i umetnički duh oslikava njen karakter, način odevanja i pristup sa ljudima. „ Stalno smišljam neke interesantne poklone za moje najdraže i taj osmeh koji dobijem je jedan način dokaza da moja kreativnost ne deluje samo na moje lično zadovoljstvo, već i na ljude oko mene.“

Milica posle fakulteta ne namerava da stane, jer veruje u sebe i svoj talenat. Mi joj pored sreće i puno uspeha želimo da njen pogled na svet bude i dalje u bojama.

Nema komentara

Odgovorite