Marko Baković, nosilac bronzane medalje na Balkanskoj informatičkoj olimpijadi

- -
1

Marko Baković je učenik Prve kragujevačke gimnazije i ove godine će upisati četvrti razred sprecijalizovano – matematičkog smera. Na Balkanskoj informatičkoj olimpijadi, koja je od 15. do 19. avgusta održana u Beogradu, koju su organizovali Društvo matematičara Srbije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Računarski fakultet i firme Microsoft development center Serbia i Nordeus, postigao je neverovatne rezulate i poneo bronzanu medalju.

Ovaj mladi, taletovani informatičar govori za portal Ritam Grada o svojim interesovanjima, prethodnim takmičenjima i planovima za budućnost:

Jesi li ranije učestvovao na takmičenjema sličnog karaktera ili je ovo novo iskustvo za tebe?

Takmičim se iz matematike još od osnovne škole, mada nikada sa puno uspeha. Međutim, informatiku sam počeo da radim tek u gimnaziji i išlo mi je veoma dobro. Prošle godine sam učestvovao na Izbornom takmičenju, ali nisam upao u ekipu Srbije za međunarodna takmičenja. Balkanijada je moje prvo međunarodno takmičenje i prezadovoljan sam rezultatom.

Čime se baviš, kada nisi za računarom?

Volim da treniram. Zaista mi smeta duži boravak ispred računara i uvek mi dobro dođe neka fizička aktivnost, pa makar i samo trčanje. Takođe, volim da čitam, uglavnom kriminalističke i istorijske romane. Kriminalistika me je uvek fascinirala i bio sam siguran da time želim da se bavim, dok nisam počeo da programiram. Postoje mnoge stvari, koje se trudim da radim sto više mogu, poput saha ili moje trenutne okupacije, slaganja rubikove kocke, ali često nemam vremena za to.

Sudeći po postignutim uspesima, jako si ambiciozan. Smatraš li da, mladi poput tebe, mogu ostvariti svoje ambicije u našoj državi?

Da, smatram da je to moguće, ali mnogo je lakše ostvariti svoje ambicije u inostranstvu i zato mnogi odlaze.

Mladi, kao i deca, sve više vremena provode za računarom. To može dovesti do fizičkih, ali i socijalnih posledica. Kakvo je mišljenje jednog mladog informatičara o tome?

Što se tiče fizickih posledica, sport, trening ili makar jutarnje razgibavanje je neophodno. Kad god sam fizički neaktivan, osećam posledice i nakon kraćeg boravka za računarom. Ali to nije toliki problem kao socijalne posledice. Smatram da su društvene mreže veoma dobre, ako znate kako da ih koristite, upravo zbog mogućnosti da stupite u kontakt sa bilo kim u vrlo kratkom roku. Međutim, ljudi su postali lenji, svima je lakše da sednu za računar i zabavljaju se na društvenim mrežama, nego da organizuju neko „stvarno“ druženje.

Koja je tvoja vizija za budućnost?

Želim fakultet da završim u Srbiji, a možda, ukoliko budem želeo dalje obrazovanje, odem u inostranstvo. Takođe, trenutno želim da ostanem i radim u Srbiji, ukoliko mi se pruži prilika za to. Na BOI-u smo imali organizovan obilazak firmi, Microsoft i Nordeus. Oduševio sam se uslovima rada i zaista bih voleo da radim za neku od njih.

1 komentar

Odgovorite